Јунак Вељко и Вукови са Вучијака
Вукови са Вучијака су били прва српска добровољачка јединица током распада Југославије. Основао је и водио Вељко Миланковић (1955-1993). Формирана је у месту Кремна близу Прњавора (РС) 1991. године. Вељко и његови Вучјаци били су истакнути борци и јунаци који су учествовали у многим биткама: Модрича, Дервента, Јасеновац, Пакрац, Окучани, Босанска и Книска Крајина. Веома значајну улогу, ако не и пресудну имали су у пробијању “Коридора живота“. Вукови са Вучијака ће остати запамћени по томе што су извели јуриш „на нож“ 1992. године. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде „НОЖ НА ПУШКЕ“ полетели грудима на непријатељске ровове… Девет их је погинуло, двадесетак рањено – Јакеш је освојен.
Вељко Миланковић је тешко рањен у уличним борбама у селу Кашић код Бенковца 4. фебруара 1993. године, када је током операције погођен у десну страну груди. Умро је под чудним околностима 14. фебруара на ВМА у Београду Три дана касније сахрањен је на родној Кремни. Посмртно је одликован орденом Милоша Обилића јуна 1993. године.
Како је Вељко окупио Вукове са Вучијака кроз песму је приказао њихов саборац гуслар и песник Богдан Мијушковић
