Јован Ћулибрк је мањe лицемеран у вези Јасеновца од оних…
Јован Ћулибрк наопако тумачи веру, јеретик је и зато са њим не би требало имати црквено општење. Не зато што му Тајне немају валидност (имају док га православни Сабор не анатемише), већ из педагошких разлога (док не преуми и не постане исправан у вери). Има и оних епископа који не мисле као он, али из страха земаљског не желе да се педагошки удаље од њега.
Но, Ћулибрк је свакако мање лицемеран од оних који на сва звона причају о милион жртава у Јасеновцу, али им је јако драго што папа “као наш савезник још увек није признао Косово“ и који би сутра потрчали да га дочекају у Београду, само ако би тај папа клекао у Јасеновцу и пустио крокодилске сузе – иако је Фрања посредно беатификовао Степинца (кроз одлуку да канонизује директног беатификатора Степинца Војтилу).
Којима не пада на памет да писну јавно против Порфирија када глорификује и овог и оног папу и овог и оног кардинала и овог и оног фратра. Тад су мањи од маковог зрна. Или се боје осуде из свог сокака (да ће бити расколници ако писну – дакле не читају житија Светих који су такође били гоњени као “расколници“) или имају неки материјални ћар који чувају од налета Порфиријевог гнева.
Таквих је, рекло би се, јако много у Србији, можда је то и већина Срба.
Ћулибрк макар има смоквин лист да – по њему – заједничари са не баш тако великим злочинцима као ови други.
Дакле, Ћулибрк је најмањи проблем. Да већина Срба није наопакија од њега, он не би смео да промоли нос из мишије рупе. Било би добро да та већина крене да преумљује, можда њеним трагом преуми и Порфирије са Ћулибрком. А овако – дупло голо!
Аутор: Марко Пејковић
