Јесмо ли националисти и треба ли тога да се стидимо?
Неретко се као синоним за реч родољубље употребљава реч патриотизам,иако се род и отаџбина (држава) не поклапају у свему.
Патриотизам долази од латинске речи patria,грчки patris ( πατρίς) што у преводу значи отаџбина, и у најширем смислу означава позитиван однос према својој отаџбини.Изражава се кроз осећај поноса према достигнућима и култури своје земље, и настојању да се очува њен карактер и идентитет, али и кроз спремност да се за отаџбину жртвује и сопствени живот.Ово и стога што патриотизам претпоставља да појединац увек треба да своје интересе подреди интересима шире заједнице.
Родољубље је шири појам и подразумева свест о припадности роду и љубав према роду, односно народу.
Спремност да се жртвује и свој живот проистиче из љубави према свом роду (народу) и у складу је са учењем Господа нашег Исуса Христа и Светих Отаца.
У Јеванђељу су написане Његове речи: нову вам заповест дајем:да љубите један другог као што ја вас љубих (Јов 13,34), и на другом месту : Од ове љубави нико веће нема, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јов. 15,13).
Постоји велики број примера у историји српског народа, све до данас, оних који су својим делима и целокупним животом исказали и потврдили своје родољубље.
Патриотизам,родољубље и национализам су синоними, међутим, појму национализам се придаје сасвим друго значење, које одговара појму шовинизам, а од стране оних који врше етикетирање се националисти често означавају и појмом фашисти и слично. Ово се не ради случајно.
Етикетирање представља у суштини социолошки термин и најчешће се састоји у томе да се појединцу или групи приписује конотација негативнога, девијантнога у односу на општеприхваћени стандард. Професор др. Богољуб Шијаковић каже: ”Етикета-клевета је перформативни исказ: она има интенције не само да некоме припише извјесно друштвено непожељно својство, већ да га принуди да се у складу с њим влада да би потврдио своју дисквалификацију (…) Онај ко има моћ да етикетира хоће да етикету учини стварном.Он једну жељену форму перцепције другог, претвара у реалност другог.”
Према речнику САНУ национализам је свест о припадности одређеној нацији,национални дух, родољубље, патриотизам, док је националиста онај који има развијену свест о припадности одређеној нацији,родољуб,патриот.
Шовинизам је уверење о надмоћности сопствене групе или народа над другима,чине га изузетно позитивне предрасуде о вредности сопствене нације уз истовремене негативне предрасуде према другим нацијама,повезане са мржњом,презиром,нетолеранцијом и агресивношћу што може довести до политике прогоњења,истребљивања и угњетавања припадника друге нације.
Да ли смо спроводили овакву политику или смо били њене жртве, мислим да нам је свима познато, и из свега наведеног није тешко извести закључак да ли смо националисти или шовинисти.
И на крају,одговор на питање шта је то србски национализам даје нам Свети Владика Николај :
”То је рам у коме је икона Христова.
То је дом у коме је Христос домаћин.
То је брак у коме је Христос благословитељ.
То је село и град у коме је Христос начелник.
То је држава у којој је Христос цар.
То је уметност у којој је Христос чаробност.
То је школа у којој је Христос учитељ.
То је Црква у којој је Христос првосвештеник.
То је борба у којој је Христос војсковођа.
То је страдање у коме је Христос главни страдалник.То је мрак у коме је Христос једина свећа.
То је устанак против неправде са барјаком Христовим.
То је победа са певањем: Христос воскресе.
То је весеље где анђели Христови са људима играју.
То је ткиво историје србског народа коме је основа Христос,
а потка свеци, светитељке, јунаци
и мученици Христови.
То је молитва до последње сузе
и последње капи зноја.
То је срећа у самоћи, срећа у браку,
срећа у друштву,
срећа у побратимству, срећа у колиби,
и на престолу.
Ето због чега је речено да је тешко бити Србин.
А то је речено комшијама Србским и
издајницима Србским,
којима је национализам рам у који они
стављају другу слику,
коју им противници Христови ставе у руке.”
Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ
