Jeromonah Nikon Novoskitski – Prazna kašičica za Pričešće
Nakon večere u trpezariji, monahinje manastira u „grčkoj“ Makedoniji skupljale su prljavo posuđe na poslužavnike i odnosile ih u kuhinju. Odjednom se iz kuhinje začuo jak zvuk padajućeg posuđa. U to vreme igumanija je razgovarala sa nekim: čuvši buku, otišla je u kuhinju i videla poslužavnik na podu. Na podu su bile i kašike, viljuške, polomljeni tanjiri i čaše, i jedna monahinja ih je skupljala.
„Jesi li ti ispustila poslužavnik sa posuđem?“ pitala je igumanija.
„Blagoslovite, Mati!“, odgovorila je monahinja.
Igumanija joj naredi: „Pokupi sve, a sutra se nećeš pričestiti! I napravićeš 500 poklona!“
„Blagoslovite, Mati!“, odgovorila je monahinja.
Monahinja nije ništa rekla. Sledećeg jutra svi su se pričestili, dok je monahinja stajala pozadi i plakala. Prolazeći pored monahinje, igumanija je videla kako joj suze teku iz očiju, ali lice joj je blistalo od radosti i izgledala je tri puta srećnije od ostalih sestara koje su se pričestile. Igumanija se začudi i upita je: „Zašto plačeš?“
Monahinja odgovori: „Kada su sestre primale Svete Darove, jedna od njih je prišla putiru; ali svetla kugla je izašla iz kašičice za Pričešće, ušla mi u usta i ispunila me radošću, srećom i mirom, i suze su počele da teku iz mojih očiju.“
Igumanija je upita: „Koja se od sestara pričešćivala u tom trenutku?“
Ali, monahinja je oklevala. Igumanija se pitala zašto tako sporo odgovara. „Ta sestra se pričešćivala“, rekla je.
Igumanija je pozvala monahinju koja se upravo pričestila i koja je bila uznemirena. Igumanija je upita: „Šta je bilo? Zašto si uznemirena?“
Sestra je ljutito odgovorila: „Sveštenik me je pričestio praznom kašičicom! U njoj nije bilo ničega!“
Igumanija je shvatila da se nešto dogodilo. „A šta se desilo sinoć?“, pitala je uplakanu monahinju.
Monahinja je ćutala. „Blagoslovite, Mati!“, bilo je sve što je rekla. “Reci mi šta se sinoć dogodilo.“
Napokon je otkrila: „Sinoć mi je sestra prišla u kuhinji, slučajno me gurnula, i ja sam ispustila poslužavnik sa posuđem.“
Tako nešto gubimo, nešto pronalazimo, učimo šta je Sveto Pričešće, i učimo da vidimo svoje strasti.
Kada smo u mračnoj sobi, u njoj vidimo malo stvari. Kada se vrata počnu otvarati i uđe Božja blagodat, počinjemo da vidimo više stvari u sobi: ormar, stolice itd. Što više svetlosti ulazi u sobu, to više sitnih stvari vidimo; a kada su vrata širom otvorena, vidimo čak i prašinu u sobi.
Tako su Sveti postali sveti. Sveti Grigorije Palama neprestano se molio: „Gospode, prosvetli moju tamu!“
To su Sveti za koje znamo. Ne od ovog sveta.
Autor: Jeromonah Nikon Novoskitski
