Црква

Једнo ,Слава Теби, Боже, веће је од хиљаду, Господе помилуј

СЛАВА ТЕБИ БОЖЕ!

Кад се човек захвали Богу макар и за мало, онда долази благослов Божији толико богат, да ђаво не може да га поднесе и одлази. „Слава Богу“ никада не би требало да нестане са ваших усана. Кад ме боли, имам „Хвала ти Боже“ као таблету против бола. „Слава Богу“ је изнад „Господе Исусе Христе, помилуј ме“.

„Једнo ,Слава Теби, Боже, веће је од хиљаду, Господе помилуј…“ Годинама сам као свештеник слушао стотине људи који су доживљавали бол у тешким и окрутним ситуацијама. Једна жена је пришла светом Пајсију и рекла му: „Старче, не тражим од Бога да ме не повреди, ко сам ја да будем искључена из заједничке судбине људи, већ да једно искушење не прати друго, тако да могу да предахнем“…

Не заборавимо да није важно тражити живот без проблема, већ живот пун Христа. Кад Христос дође, у теби све цвета. Доживљаваш Христа, осећаш сласт Божијег присуства, Његову утеху и окрепљење. Можеш да патиш, али ниси сам, Његов чврст загрљај те смирује. Проблеми нису решени, а ипак осећаш да је све лепо и благословено. Благодат Духа Светога те обнавља, чини те новим човеком, са новим чулима и схватањима, са новим садржајем, све старо је умрло у теби, и сада све изгледа другачије.

Искушења не могу нестати из овог живота, али се могу трансформисати, и ево тајне среће. Бол нема магијску или метафизичку моћ. Бол освећује човека који пати. Наш став обликује наше духовно стање. Односно, онај ко страда на крсту, или се оправдава или кличе кроз сломљену душу своју „Господе, помени ме у Царству Своме…“. Ако свој бол преобразиш у, по Богу, трпљење и молитву, однос и општење са Христом, онда све постаје лако.

Али, овде постоји тајна. Тајна светитеља која је најважнија у часовима у којима патимо и мучимо се. Када научимо да у искушењима кажемо: „Слава Богу… Слава Теби Господе”, када са наших усана, ако не одмах, онда полако сиђе у наше срце – “Слава Богу”, тада нас Христос преплављује, и радост, утеха, храброст и снага долазе у наша срца. Тада се све мења, јер “Слава Богу” протерује тугу, јад и самосажаљење који су проклетство и узрок свих зала у нашим животима.

Послушајте глас светог Пајсија који нам каже: „Слављење све освећује. Кад се човек захвали Богу макар и за мало, онда долази благослов Божији толико богат, да ђаво не може да га поднесе и одлази. „Слава Богу“ никада не би требало да нестане са ваших усана. Кад ме боли, имам „Хвала ти Боже“ као таблету против бола. „Слава Богу“ је изнад „Господе Исусе Христе, помилуј ме“.

Аутор: Отац Пападопулос

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!