Jedna svetska religija i obračun sa Pravoslavljem
Pored svih informacija o novom okviru globalističkog budućeg „raja“ definisanog kroz sporazum Pakt za budućnost, mi ipak nismo posvetili pažnju najvažnijem aspektu ovog pravnog okvira za dikataturu Novog svetskog poretka. Pakt za budućnost na veoma perfidan način otvara put jednom novom planu duhovnog života ako se to uopšte može nazavati tako, a to je uvođenje i jedne svetske religije. Pod krinkom borbe za jednakost ljudi i prava LGBT zajednica, odnosno prava svih ogrehovljenih na otvoren progon onih koji Gospodom ustrojen svet smatraju okvirom sopstvenog spasenja, stavljaju Pravoslavne van društvnih kretanja i van društvene zajednice. Pravoslavni hrišćani borbom protiv greha kao jedinim ratom u kojem svaka duša koja ljubi Spasenje mora pobediti predstavljaju prepreku onima čija grehovna dela govore više od svake reči njihove vere. Pravoslavlje će tako pod udarom pripadnika raznih grupacija i denominacija koji su svoju veru podvrgli raznim grehovnim udarima, postati prepreka religiji Novog svetskog poretka pod proklamovanim nazivom Krislam.
Obračun sa Pravoslavljem
Da je ovaj proces odmakao u svojoj realizaciji vidi se po brojnim događajima progona i obračuna sa pravoslavnim hrišćanima širom sveta. Užasne su posledice proglašenja neke nove kanonske crkve Ukrajine u stradanju kanonske jerarhije, u stradanju svetinja u uslovima krvavog ratnog sukoba. Najstrašniji proces u razaranju Pravoslavlja je jeres ekumenizma koja ukida vekovnu kanonsku praksu i dogmatsko ustrojstvo. Po rečima Svetog Justina Ćelijskog koji ovu jeres ekumenizma naziva svejeres kao skup sveg duhovnog otpadništva kroz istoriju hrišćanstva, deo je koncepta jedne svetske religije koja treba biti skoro i zvanično formirana od ujedinjenja sa jereticima svih boja okupljenih u Svetskom Savezu Crkava kao podijumu za tzv. novog vladara sveta. Sami smisao utopije proklamovanog Pakt za pakao koji uspostavlja jednu svetsku vladu, jednu svetsku vojsku i svu kontrolu redom definisanu treba da u krajnjoj instanci dovede do prvog i jedinog predsednika UN, Antihrista. I sve ono što se danas događa u Pravoslavlju i u SPC treba posmatrati kroz ovu prizmu, jer je očigledno približavanje tzv. duhovnom jedinstvu sa drugim denominacijama, učestvovanje u tzv. molitvenoj saradnji sa Vatikanom kao i sa drugim jeresima na gore navedenom planu. Da je ekumenizam nagrizao telo Crkve moglo se videti i po sergijanskom poštovanju pravila u liturgijskom životu u toku protekle zdrastvene krize propisane od državnih vlasti. Da je borba postala surovija više nego ikad vidi se i po neverovatnom primeru da je u proteklom periodu vojni vrh Grčke posetio u jednom danu manastir Svete Gore u nameri da se reši problem manastira Esfimgen i bratstva tog manastira koje se suprostavlja pominjanju Vaseljenskog patrijarha smatrajući ga razoriteljem Pravoslavlja. Pritom brojni manastiri Svete Gore molitveno opšte sa ukrajinskim nekanonskim tzv. služiteljima, progoni se monaštvo koje se protivi ovom otpadništvu da bi se konačno proveo plan ujedinjenja sa Vatikanom kod proslavljanja Vaskrsa 2025.g. Da se radi o novoj stvarnosti vidi se i po progonu i zahtevima za zatvaranjem pravoslavnih svetinja širom zapadnih zemalja kao i uništavanjem vekovnih svetinja u ratom zahvaćenim područjima.
Kakav je status pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji kroz provođenje mape puta primene francusko-nemačkog plana pozivajući se na zahtev da će strane formalizovati status SPC na Kosovu i šta takva formalizacija znači za kanonsku SPC, potpuno je nepoznato javnosti. Vesti su, ipak, da se odvija proces pregovora sa Albanskom pravoslavnom crkvom pod patronatom Vatikana i nezaobilano pitanje je – Da li je istina da je u toku ovaj proces preuzimanja svetinja SPC na Kosovu i Metohiji imajući u vidu izjave arhijereja SPC o duhvnoj veličini i autoritetu arhijeretika u Vatikanu? Sledeće pitanje – Da li je u procesu i preuzimanje svetinja SPC u dijaspori od jerarhije Vaseljenske Patrijaršije? Da li su se eparhije SPC u Severnoj Americi potpuno bespravno preregistrovale na potpunu pravnu i imovinsku odgovornost nadležnih arhijereja i zašto se odvio taj proces? Da li mi zapravo prisustvujemo raspadu dogmatskog i kanonskog teritorijalnog jedinstva SPC i da li je na delu obračun sa Svetosavljem?
Ispovednik Blaženopočivši Vladika Artemije
Da li ćemo se mi u ovim uslovima osvrnuti oko sebe i prepoznati ispovedništvo Blaženopočivšeg Vladike Artemija i Eparhije raško-prizrenske u egzilu nije još izvesno, ali da ćemo uskoro videti stranputice duhovnog pada u okviru SPC koji se odvija u sklopu ekumenističkog puta prema jednoj svetskoj religiji, to je sasvim izvesno. Dakle, pazimo na vreme, odgovor dajemo Gospodu, i svaki je vernik samo kamenčić u cipeli i kad istinu govori. Zato ispovedništvo horova Svetih Mučenika i Ispovednika Pravoslavnih stoji pred današnjom generacijom kao večno svedočanstvo i večna opomena o potrebi čuvanja čistote Pravoslavne vere koju su nam Sveti predali kao najneophodniji uslov opstanka.
No, razaranje duhovnih temelja opstanka čovečanstva prati i planirani aspekti društvene razgradnje. Ovde se također mora spomenuti otvoreno proklamovan distopijski plan u okviru Agende 2030 u kojem globalistička ekipa objavljuje njima samo znanu ideju da je slobodna volja samo hrišćanska percepcija i da u tom smislu nije ni norma ni istina. Nadalje, ovo beskurpulozno društvo ističe da ubuduće neće biti izbora u tom novom vrlom svetu, da će veštačka tzv. inteligencija uređivati odnose između ljudi na osnovu nekakvih procedura koje definiše navedeni kontekst, pa se u tom smislu navodi kreiranje i političkih govora, glasanja preko digitalnih platformi i ostale zabave koje globalisti mogu provoditi u nesporno ruganju čoveku i društvenim kretanjima. Zato svako rešenje koje se i danas oslanja na kontrolu i aspekte izbora i državnih odluka koristeći visoko kontrolisane platforme i napredne tehnologije koje pre svega potrebuju neki od nivoa digitalnog ideniteta sa uplivom veštačke inteligencije, a time i svih globalističkih struktura i namera predstavlja samo drugačiji oblik primene Švabovih podmetanja „demokratskog“ tipa. U prisustvu malverzacija i sa digitalnim glasanjem na izborima svaka tzv. direktna demokratija bi bila prečica u uslove Novog svetskog poretka lišene svake demokratske kontrole i principa izgrađivanja institucija na ustavnim osnovama. Danas ne postoje ni minimalni uslovi kontrole upliva veštačke inteligencije, ne postoje korektni autoriteti kontrole upotrebe naprednih tehnologija osim kontrole globalističkih kerbera i struktura, pa je tako i rešavanje neustavnih kriza putem tzv. direktne demokratije potpuno neprihvatljivo rešenje i svojevrsna zamka.
Veleizdajnička mašina
Nadalje, nezaobilazno obratimo pažnju i na stanje u našoj državi koja se potpuno očigledno nalazi na bespuću posledica državnog udara potpisivanjem Pakta za budućnost sa ozvaničenim ograničenim nacionalnim suverenitetom u odnosu globalističke strukture u navedenim dokumentima. Pogledajmo samo Skupštinu gde se sa istim žarom već u nekoliko ciklusa samo od 2020. g. od kada je izborna procedura izašla iz ustavnih okvira, poslanici tzv. opozicije čuvenim govorima bore za interese, ali to očigledno nisu nacionalni inetresi, jer u zaklonu posuđenog legitimiteta naš tzv. predsednik provodi rasturanje svih državnih institucija i resursa bez ikakvih problema i pravnih posledica. Zaista posmatrajući ovu igru prvorazredne predstave teško je ostati pribran, argumenti opozicionih poslanika se ređaju, donose se dokazi o rasprodaji, viče se i galami, dok tzv. predsednik u zaklonu ovog opsenariujuma potpisuje veleizdajničke sporazume, ukida suverenitet, priklanja se NATO savezu kroz poslednji potpisan sporazum protiv Ruske Federacije. Dinamika ove veleizdajničke mašine radi gotovo besprekorno, niti jedan aspekt razaranja države Srbije nije izostavljen, možda je jedino nešto okasnio neki od zahteva globalista i to isključivo zbog masovnih protesta koje građani Srbije iznedre usprkos svim pritiscima u više ciklusa velikih okupljanja. Pa da ipak priupitamo – Da li se u Skupštini Srbije raspravljalo o potpisanom Paktu za budućnost i zašto nije? I da još priupitamo, zašto niko ni u Skupštini ne traži ostavku Aleksandra Vučića zbog uslova državnog udara povodom potpisanog Pakta?
Zato istaknimo, nemojte se obzirati na ove reči o organizovanoj veleizdaji u Skupštini Srbije već samo sačekajte koje će posledice da nastupe povodom projektovanih kriza različitog tipa kroz Pakt za pakao ili možda sačekajte da se realizuje nova ponuda nekoj od opozicionih stranaka kako to kaže Predsednik Skupštine u ovlaš komentaru jednom opozicionom poslaniku …dobrodošli u koaliciju… Naravno, sasvim je moguće da sami iz tekuće obmane nećemo izaći dok nas ne trgnu provođenjem gore navednog Pakta, ali i tada pri uslovima u kojima bi trebalo izabrati Vladu nacionalnog spasa ili neko drugo prelazno rešenje napominjem da deo tog rešenja mogu biti samo oni kojima je javno objavljena biografija, a ne neki brojni stručnjaci potencijalno novi lideri akademija pod šatorom. Vlada nacionalnog spasa ili neko drugo prelazno rešenja mora imati tačno konkretizovane akcije u jednogodišnjem mandatu i kao ad-hok rešenje mora imati i objavljene sve biografije ličnosti koje bi bile deo takvog rešenja. U protivnom devastacija društva i države bi se nastavila samo u drugom obliku i realnost neustavnog stanja bi doživeo novu propagaciju.
Naravno pomenimo grupu građana koja svedoči o ovom stanju i pred Skupštinom i u brojnim skupovima u više od 1550 dana.
„Otvorimo oči i pogledajmo posledice, ignorisanje veleizdaje i uslova državnog udara vodi Srbiju na dno opstanka.“
Autor: Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike, inicijator sam i organizator Sabora Univezitetskih Profesora u okviru kojeg ste svedoci mnogih izlaganja naših cenjenih profesora i doktora nauka petkom u prostorijama Ćirilice. Desetine izlaganja u okviru Sabora možete pogledati na sajtu: www.suprof.org
