Једна светска религија и обрачун са Православљем
Поред свих информација о новом оквиру глобалистичког будућег „раја“ дефинисаног кроз споразум Пакт за будућност, ми ипак нисмо посветили пажњу најважнијем аспекту овог правног оквира за дикататуру Новог светског поретка. Пакт за будућност на веома перфидан начин отвара пут једном новом плану духовног живота ако се то уопште може назавати тако, а то је увођење и једне светске религије. Под кринком борбе за једнакост људи и права ЛГБТ заједница, односно права свих огреховљених на отворен прогон оних који Господом устројен свет сматрају оквиром сопственог спасења, стављају Православне ван друштвних кретања и ван друштвене заједнице. Православни хришћани борбом против греха као јединим ратом у којем свака душа која љуби Спасење мора победити представљају препреку онима чија греховна дела говоре више од сваке речи њихове вере. Православље ће тако под ударом припадника разних групација и деноминација који су своју веру подвргли разним греховним ударима, постати препрека религији Новог светског поретка под прокламованим називом Крислам.
Обрачун са Православљем
Да је овај процес одмакао у својој реализацији види се по бројним догађајима прогона и обрачуна са православним хришћанима широм света. Ужасне су последице проглашења неке нове канонске цркве Украјине у страдању канонске јерархије, у страдању светиња у условима крвавог ратног сукоба. Најстрашнији процес у разарању Православља је јерес екуменизма која укида вековну канонску праксу и догматско устројство. По речима Светог Јустина Ћелијског који ову јерес екуменизма назива свејерес као скуп свег духовног отпадништва кроз историју хришћанства, део је концепта једне светске религије која треба бити скоро и званично формирана од уједињења са јеретицима свих боја окупљених у Светском Савезу Цркава као подијуму за тзв. новог владара света. Сами смисао утопије прокламованог Пакт за пакао који успоставља једну светску владу, једну светску војску и сву контролу редом дефинисану треба да у крајњој инстанци доведе до првог и јединог председника УН, Антихриста. И све оно што се данас догађа у Православљу и у СПЦ треба посматрати кроз ову призму, јер је очигледно приближавање тзв. духовном јединству са другим деноминацијама, учествовање у тзв. молитвеној сарадњи са Ватиканом као и са другим јересима на горе наведеном плану. Да је екуменизам нагризао тело Цркве могло се видети и по сергијанском поштовању правила у литургијском животу у току протекле здраствене кризе прописане од државних власти. Да је борба постала суровија више него икад види се и по невероватном примеру да је у протеклом периоду војни врх Грчке посетио у једном дану манастир Свете Горе у намери да се реши проблем манастира Есфимген и братства тог манастира које се супроставља помињању Васељенског патријарха сматрајући га разоритељем Православља. Притом бројни манастири Свете Горе молитвено опште са украјинским неканонским тзв. служитељима, прогони се монаштво које се противи овом отпадништву да би се коначно провео план уједињења са Ватиканом код прослављања Васкрса 2025.г. Да се ради о новој стварности види се и по прогону и захтевима за затварањем православних светиња широм западних земаља као и уништавањем вековних светиња у ратом захваћеним подручјима.
Какав је статус православних светиња на Косову и Метохији кроз провођење мапе пута примене француско-немачког плана позивајући се на захтев да ће стране формализовати статус СПЦ на Косову и шта таква формализација значи за канонску СПЦ, потпуно је непознато јавности. Вести су, ипак, да се одвија процес преговора са Албанском православном црквом под патронатом Ватикана и незаобилано питање је – Да ли је истина да је у току овај процес преузимања светиња СПЦ на Косову и Метохији имајући у виду изјаве архијереја СПЦ о духвној величини и ауторитету архијеретика у Ватикану? Следеће питање – Да ли је у процесу и преузимање светиња СПЦ у дијаспори од јерархије Васељенске Патријаршије? Да ли су се епархије СПЦ у Северној Америци потпуно бесправно пререгистровале на потпуну правну и имовинску одговорност надлежних архијереја и зашто се одвио тај процес? Да ли ми заправо присуствујемо распаду догматског и канонског територијалног јединства СПЦ и да ли је на делу обрачун са Светосављем?
Исповедник Блаженопочивши Владика Артемије
Да ли ћемо се ми у овим условима осврнути око себе и препознати исповедништво Блаженопочившег Владике Артемија и Епархије рашко-призренске у егзилу није још извесно, али да ћемо ускоро видети странпутице духовног пада у оквиру СПЦ који се одвија у склопу екуменистичког пута према једној светској религији, то је сасвим извесно. Дакле, пазимо на време, одговор дајемо Господу, и сваки је верник само каменчић у ципели и кад истину говори. Зато исповедништво хорова Светих Мученика и Исповедника Православних стоји пред данашњом генерацијом као вечно сведочанство и вечна опомена о потреби чувања чистоте Православне вере коју су нам Свети предали као најнеопходнији услов опстанка.
Но, разарање духовних темеља опстанка човечанства прати и планирани аспекти друштвене разградње. Овде се такођер мора споменути отворено прокламован дистопијски план у оквиру Агенде 2030 у којем глобалистичка екипа објављује њима само знану идеју да је слободна воља само хришћанска перцепција и да у том смислу није ни норма ни истина. Надаље, ово бескурпулозно друштво истиче да убудуће неће бити избора у том новом врлом свету, да ће вештачка тзв. интелигенција уређивати односе између људи на основу некаквих процедура које дефинише наведени контекст, па се у том смислу наводи креирање и политичких говора, гласања преко дигиталних платформи и остале забаве које глобалисти могу проводити у неспорно ругању човеку и друштвеним кретањима. Зато свако решење које се и данас ослања на контролу и аспекте избора и државних одлука користећи високо контролисане платформе и напредне технологије које пре свега потребују неки од нивоа дигиталног иденитета са упливом вештачке интелигенције, а тиме и свих глобалистичких структура и намера представља само другачији облик примене Швабових подметања „демократског“ типа. У присуству малверзација и са дигиталним гласањем на изборима свака тзв. директна демократија би била пречица у услове Новог светског поретка лишене сваке демократске контроле и принципа изграђивања институција на уставним основама. Данас не постоје ни минимални услови контроле уплива вештачке интелигенције, не постоје коректни ауторитети контроле употребе напредних технологија осим контроле глобалистичких кербера и структура, па је тако и решавање неуставних криза путем тзв. директне демократије потпуно неприхватљиво решење и својеврсна замка.
Велеиздајничка машина
Надаље, незаобилазно обратимо пажњу и на стање у нашој држави која се потпуно очигледно налази на беспућу последица државног удара потписивањем Пакта за будућност са озваниченим ограниченим националним суверенитетом у односу глобалистичке структуре у наведеним документима. Погледајмо само Скупштину где се са истим жаром већ у неколико циклуса само од 2020. г. од када је изборна процедура изашла из уставних оквира, посланици тзв. опозиције чувеним говорима боре за интересе, али то очигледно нису национални инетреси, јер у заклону посуђеног легитимитета наш тзв. председник проводи растурање свих државних институција и ресурса без икаквих проблема и правних последица. Заиста посматрајући ову игру прворазредне представе тешко је остати прибран, аргументи опозиционих посланика се ређају, доносе се докази о распродаји, виче се и галами, док тзв. председник у заклону овог опсенариујума потписује велеиздајничке споразуме, укида суверенитет, приклања се НАТО савезу кроз последњи потписан споразум против Руске Федерације. Динамика ове велеиздајничке машине ради готово беспрекорно, нити један аспект разарања државе Србије није изостављен, можда је једино нешто окаснио неки од захтева глобалиста и то искључиво због масовних протеста које грађани Србије изнедре успркос свим притисцима у више циклуса великих окупљања. Па да ипак приупитамо – Да ли се у Скупштини Србије расправљало о потписаном Пакту за будућност и зашто није? И да још приупитамо, зашто нико ни у Скупштини не тражи оставку Александра Вучића због услова државног удара поводом потписаног Пакта?
Зато истакнимо, немојте се обзирати на ове речи о организованој велеиздаји у Скупштини Србије већ само сачекајте које ће последице да наступе поводом пројектованих криза различитог типа кроз Пакт за пакао или можда сачекајте да се реализује нова понуда некој од опозиционих странака како то каже Председник Скупштине у овлаш коментару једном опозиционом посланику …добродошли у коалицију… Наравно, сасвим је могуће да сами из текуће обмане нећемо изаћи док нас не тргну провођењем горе наведног Пакта, али и тада при условима у којима би требало изабрати Владу националног спаса или неко друго прелазно решење напомињем да део тог решења могу бити само они којима је јавно објављена биографија, а не неки бројни стручњаци потенцијално нови лидери академија под шатором. Влада националног спаса или неко друго прелазно решења мора имати тачно конкретизоване акције у једногодишњем мандату и као ад-хок решење мора имати и објављене све биографије личности које би биле део таквог решења. У противном девастација друштва и државе би се наставила само у другом облику и реалност неуставног стања би доживео нову пропагацију.
Наравно поменимо групу грађана која сведочи о овом стању и пред Скупштином и у бројним скуповима у више од 1550 дана.
„Отворимо очи и погледајмо последице, игнорисање велеиздаје и услова државног удара води Србију на дно опстанка.“
Аутор: Гордана Кангрга-Микулић, двоструки магистар електротехнике, иницијатор сам и организатор Сабора Унивезитетских Професора у оквиру којег сте сведоци многих излагања наших цењених професора и доктора наука петком у просторијама Ћирилице. Десетине излагања у оквиру Сабора можете погледати на сајту: www.suprof.org
