Izvršitelji izbacuju 60 srpskih izbeglica na ulicu dok Vučić ulaže 11 miliona evra u obrazovanje migranata!
Kada je Srbija postala zemlja u kojoj bolje prolaze lažne izbeglice iz Maroka, od Krajišnika i izbeglica sa Kosova?
Zakucali su uveče u devet sati na vrata, moj suprug ih je pustio, takav je čovek, ja ne bih. Popisali su nam televizor, mašinu za veš, zamrzivač, fotelje koje nisu za upotrebu- ono malo sirotinje što smo iz Hrvatske uspeli da donesemo ili smo kupili od naše izbegličke muke, berući višnje, jagode i kruške ili skupljajući puževe.
Čekamo svaki dan da zazvone i pokupe tu sirotinju, a da nas posle i izbace iz stana, kaže Zora Krnjaja, jedna od stanarki zgrade sa 60.tak stanova solidarnosti u niškom prigradskom naselju Pasi Poljana u kojima su od 2008. godine smeštene izbeglice iz Hrvatske.
Većem broju ovih izbegličkih porodica preti iseljenje iz stana i plenidba imovine zbog dugova za gradsku kiriju koju nisu mogli da plaćaju jer su socijalno ugroženi. Iako je reč o stanovima solidarnosti, koji su izgrađeni uz pomoć stranih donacija po projektu Vlade Srbije, Vlade Italije i Ujedinjenih nacija, a koji je trebalo da obezbedi „trajnu integraciju izbeglica“, oni ih nisu dobili u vlasništvo, niti imaju pravo da ih otkupe, a već 13 godina plaćaju zakupninu po tržišnoj, a ne beneficiranoj ceni.
– Mislili smo da smo došli do nekog krovića nad glavom. Četiri godine smo bili u ratu pa proterani iz Kninske krajine, zatim smo morali da odemo i sa Kosova gde smo preživeli bombardovanje, pa smo živeli u nekoliko gradova u užoj Srbiji. Konkurisala sam za ovaj stan jer sam tada primala samo 4.500 dinara sa Biroa za zapošljavanje, a majka, muž i ćerka nisu radili. Rekli su nam: Gospođo, ne brinite, to je vaše. Nije postalo naše, a kiriju smo plaćali koliko smo mogli. Muž i ja smo stari i bolesni, živimo od 15.000 dinara socijalne pomoći, više gladujemo nego što smo siti. Zbog izvršitelja živimo ni na nebu ni na zemlji. Izgleda da smo došli u gore od onog od čega smo utekli- kaže Krnjaja.
Njen komšija Jovica Medoš, rodom iz Knina, dodaje da su stanove u Pasi Poljani dobili nakon 13 godina potucanja po privatnim stanovima i izbegličkim centrima. Tada su se, kaže, dodelom tih stanova hvalili Ivica Dačić i ostali, a danas Aleksandar Vučić „priča priče“, kojima „apsolutno ne treba verovati“, jer narod teško živi.
– Tačno je da smo tada potpisali rešenja za zakup ovih stanova, bilo je hitno, ali nam je rečeno da ih niko od nas „neće plaćati“, a govorilo se da ćemo ih dobiti u vlasništvo ili otkupiti. Umesto toga, već 13 godina Gradskoj stambenoj agenciji plaćamo 1,60 evra po kvadratu, pa stan od 60.tak kvadrata dostiže stotinak evra, kolika je kirija po tržišnoj vrednosti u ovom prigradskom naselju. Umesto „trajne integracije izbeglica“, sada nam šalju i sudske izvršitelje- kaže Medoš za Danas.
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski juče nije dovorila na pitanja našeg lista vezana za ovaj slučaj. Ostali smo uskraćeni za odgovore da li Grad ima rešenje za ovakav problem ili planira da ga ponudi, kao i da li je pokušao da ga razreši uz pomoć Republike. Bez odgovora je ostalo i pitanje zašto se zakupcima ovih stanova solidarnosti, pritom izgrađenih uz pomoć stranih donacija, naplaćuje zakupnina u punoj tržišnoj vrednosti.
Prema rečima ove grupe izbeglica u Pasi Poljani, među njima ima „bolje stojećih“ porodica, ali i onih koji „žive bez struje i vode“, koje su im isključene zbog dugovanja. Ukoliko budu izbačeni iz stanova, završiće na ulici jer nemaju alternativni krov nad glavom, kažu oni.
Izvor: Srbija danas (Danas.rs)
