„Извини, Србијо, нисмо ми ништа криви“
„Улазак НАТО на Косово под борбом никада нисмо разматрали. Знамо какав је српски војник, тако да рат на копну нисмо хтели!“
Овако је, како за „Новости“ сведочи Момир Стојановић, током 1999. начелник Одељења за оперативне послове Команде Приштинског корпуса Треће армије Војске СРЈ гласила последња реченица у његовом дијалогу са британским бригадним генералом Бејлијем када је енглеским припадницима Кфора предавао зграду команде Приштинског корпуса.
Пуковник му је тада, уз последњи гутљај кафе, пренео и лични „жал што се наша и њихова војска нису среле у том копненом рату“.
Подсећа и да су се у Смоници окупљали терористи с целог Косова и одатле пребацивали на обуку у Албанију и да је на том путу који је водио ка караулама наша војска изгубила 68 војника!
Харадинај је био командант, а злогласни, бивши капетан ЈНА Наим Маљоку начелник штаба – сећа се Стојановић. – Средином 1998. у једној таквој заседи наше борбено возило „прага“, које је пратило смену војника на граници, налетело је на шиптарске мине. Тројица војника тада су погинула, а двојица су тешко повређена.
Стојановић, официр срца „окамењеног“ у рату, наставак је исповедао са сузама у очима:
Војнику кога су изнели из санитета нога је била као жилетом исечена, до коске, од бутине до пете. Никад нисам видео толико крви. У секунди, када сам се нашао изнад њега, отворио је очи, покушавши да устане са носила и желећи да ме загрли питао је:
- Пуковниче, хоћу ли умрети?
- Нећеш јуначино, закрпићемо те – слагао сам.
Затворио је очи и умро. Те очи буде ме ноћу и дан-данас!
Последњи запис –Извини, Србијо!
На последњој страници Стојановићевог ратног дневника налази се догађај забележен десетак метара са српске стране административне линије:
Док смо пролазили оклопњацима видели смо један покварени транспортер наше војске на коме је седео командир, млади потпоручник. По пљуску, мирно је на возилу јео из конзерве. Негде је нашао велику даску на којој је написао: „Извини, Србијо, нисмо ми ништа криви“.
Момак је вероватно мислио да ће га народ кривити, јер се повукао из наше јужне покрајине. То је била последња слика и увиђај који сам фото-апаратом документовао у свом ратном дневнику – вели генерал.
Аутор: Падобранци
