Извештај Крајскоманданта Бишофсхофена о стрељању у Крагујевцу
Потпуну слику о догађајима који су овом правом ратном злочину претходили као и о реакцији коју су на та невиђена масовна погубљавања проузроковала, пружа један извештај капетана Бишофсхофена, Крајс-команданта у Крагујевцу, који је у очи стрељања 20. Октобра 1941, упутио Фелдкомандантури 610 у Панчеву с тим да се обавести заповедник Србије.
Немачки Крајс-командант излаже догађаје који су се одиграли прво од 14 до 17 Октобра 1941. Око Горњег Милановца и говори о упућивању 3. Батаљона 749 пука за Горњи Милановац:
-Трупу су пратила два тумача из крајскомандантуре у немачкој униформи, који су ми саопштили појединости. На трупу, која се кретала друмом пуцало се често са околних висова, при чему је било 9 мрвих и 27 рањених (од којих један касније умро). Тумач, који познаје земљу, често је упозоравао команданта батаљона на то, да би на овом земљишту, ради сузбијања банди требало применити другу тактику јер ће у противном батаљон имати неизбежне губитке, без могућности да сам успешно врши акције.
То је после и наступило. Непријатељ је имао 87 мртвих. Батаљон је нашао Горњи Милановац прилично празан. Око 40 мушкараца, који су по исказу команданта батаљона изджали и сачекали повратак немачке оружане силе, похватани су и одведени као таоци.
Горњи Милановац је потпуно порушен, а при повратку су порушена и успутна села.
По повратку оданде, батаљон је добио наређење из 749. пука да за сваког погинулог има стрељати 100, а за сваког рањеног 50 Срба из Крагујевца.
На то су 18. Октобра у касним вечерњим часовима, по списковима ухапшени сви мушкарци – Јевреји и известан број комуниста, свега њих око 70.
Пошто овај број ни издалека није одговарао броју од 2.300 које је требало стрељати, то су оба у Крагујевцу паспоређена батањона 3/749 и 1/724, одлучили да у заједничкој акцији у граду Крагујевцу хапшењем по улицама, по трговима и становима прикупе број који недостаје за стрељање.
Како је ова предвиђена мера била у противречности са наређењима опуномођеног командујуђег генерала, покушао сам да команданта места господина мајора Кенига придобијем да поступи у духу поменутих наређења тако, што сам предложио да се у даљој и ближој околини Крагујевца опколе она села која су Крајскомандантури била одавно позната да су заражена комунизмом, и да се из њих повуче потребан број људи за стрељање. Он се са мојим предлогом одмах сложио и било је начелно решено да се у Недељу са 1/724 претресу села Грошница и Белошевац. У Понедељак имала су оба батаљона да у заједничкој акцији блокирају села Мачковац, Корман, Ботуњу и Д. и Г. Комарице, у чијој се средини налази злогласно брдо Парлог, где је према подацима, шумско боравиште банди.
Ако се тада не би достигао потребан број за стрељање, предложио сам да се прочешљају друга комунизмом заражена села, о којима сам имао података.
Нарочито истичем да се све време постојања Крајскомандантуре ни једно једино немачко војно лице, или фолксдојчер није у самом граду убијено или рањено.
Грађанство Крагујевца, које броји око 42.000 душа, показало се увек лојално и вољно да сарађује с немачком оружаном силом, при чему не треба порицати да је део грађанства увек нагињао бандама. Десило се није ништа.
Увече 19.Октобра змољен сам од мајора Кенига за поновни договор, којом сам приликом, на своје изненађење, сазнао да је цео план потпуно измењен.
У току 19 .Октобра 1/724 батаљон претресао и спалио село Грошницу и Милатовац, а 3/749 батаљон села Мачковац и Маршић, при чему је одмах на лицу места у селима, без сопствених губитака, стрељано 422 мушкарца, међу којима и један поп у чијем се црквеном торњу нашла скривена муниција.
Да би се попунио предвиђени број 2.300, поново је наређено пречишћавање Крагујевца за 20.Октобар. Према овоме, данас су, без обзира на личност. Извршена хапшења мушкараца између 16 и 60 година, по улицама, трговима, радионицама, становима, трговинама…
При томе се ниуколико није обазирало на гледишта изложена у тачки 2 наређења бр. 2848/41 пов. Исто тако, ниуколико нису узете у обзир ни одредбе последње реченице 2. Става наведеног наређења Тгб. 4224/41 (да би се спречило уништење потпуно невиних).
Баш то наређење господина државног саветника Турнера, које сам ја изрично предочио господину мајору Кенигу, није хтео ни да прочита, указујући на то да се мора искључиво придржавати наређења господина команданта 749 н.н. који му је дао задатак да потребан број за стрељање прикупи међу мушким становништвом града Крагујевца.
Изјутра 20. Октобра у 6 часова затражио сам хитно радиограмом један авион од заповедника Србије Одељ. 1/Ц не би ли личном интервенцијом у Београду постигао да се наведена наређења правилно спроведу у њиховом духу. На жалост, авион није послат, тако да више није била могућа интервенција више команде, јер су у међувремену стрељања била утврђена за 21 Октобар у 7 часова. Хтео бих указати на то, да су губици 3/749 настали у акцији на окривљено место Г.Милановац, а не у Крагујевацу. Да је 2.300 бандита и њихових симпатизера ухваћено и стрељано тамо, било би у потпуности удовољено издатим наређењима.
Стрељање делом потпуно невиних из овдашњег града може, по мом убеђењу, имати управо ужасне последице. Може се очекивти да ће се огорчена родбина стрељаних светити припадницима оружане силе.
Нису искључене саботаже на водоводном уређају и на сада привременим инсталацијама за осветљење, а ни велики напад банди на град, при чему могу трупе имати још веће губитке него досад. Али пре свега психолошки утисак биће катастрофалан. Становништво Крагујевца је очекивало од немачке оружане силе отклањање комунистичке опасности и укључење у обнову Европе. Методом који је овде примењен, нипошто нећемо поново придобити добро намерне елементе.
ф. Бишофсхаузен капетан и командант
Приредио Зоран Милошевић
