Израел хоће да се прошири на библијске границе од Еуфрата на истоку до Нила на западу
Еуфрат и Нил, ово је значење двеју плавих трака на застави тзв. Израела, јер Израел са границама између ове две реке има своје верске темеље вековима. Још од генерација које су слушале радио на батерије, па све до ових данас које читају брзе вести на интернету, све њих веже једна те иста реченица у најави црне хронике: „Сукоби у појасу Газе.“
Израелски генерал Левин је почетком овог најновијег сукоба у појасу Газе изјавио: „Ако желите да нас одвратите од наших планова, морате нашу верску књигу коју следимо изменити, а то је немогуће.“ Велики Израел је држава коју је Израилију обећао Јехова а та њихова верска књига говори о насељавању хришћанских земаља арапским светом. То су људи који никада неће одустати од идеје да створе свет по својој мери без обзира на број људских жртава, њихови политичари константно и јавно говоре о проширењу њихових граница на Јордан, док су Голанску висораван давно преотели од Сирије.
С првим мраком реке Еуфрат и Нил поплавиле су и Бањалуку те су дошле до прозора и на самој Палати Републике Српске да би Срби по ко зна који пут бирали стране између оних који их убијају тајно, и оних који су их јавно клали у ратовима. Док ове две земље чак нису ни признали сви, тако су Палестину признале 138 а Израел 164 чланице УН-а. У овом деценијском рату нема промашаја. Израел на територији величине Словеније има 9.5 милиона становника, док Палестина на 2 пута мањој територији од Црне Горе има 5 милиона становника, те је овде јасна она изрека да у овом рату снајперисти могу бити и слепци.
Но, држимо се овде Израела који по сваку цену треба да се прошири на библијске границе од Еуфрата на истоку до Нила на западу, обухватајући тако територије Египта, Либана, Сирије, Јордана, Саудијске Арабије, Ирака, па чак и дела Турске, те да без претње постане светска велесила у одржавању војне доминације на Блиском истоку. У овај план је укључена читава хришћанско-ционистичка алијанаса а све земље које су до данас прихватиле мигранте добиле су новац да учествују у овом плану. Тај план се састоји од етничког чишћења и распарчавања држава на Блиском истоку са циљем ширења давно замишљених израелских граница. Њихов ционистички лоби зна да је мањим државама лакше манипулисати и вршити на њих притисак те им отимати територије. У њиховој служби су сви владајући људи земаља Персијског залива јер је њихов капитализам заснован на богатству јеврејских олигарха. Они држе конце у својим рукама и најмоћније земље света у ствари се налазе у канџама ционистичког лобија. Овај паклени план је дугорочан, ти људи су вековима умакали кувано јаје у слану воду уз поздрав: „Догодине у Јерусалиму.“ Тај план између осталог обухвата депортацију исламиста из наведених земаља у Европу да би територије које ће они заузети остале чисте.
Блиски исток је азијски Балкан а тема балканизације одувек је била важан део образложења свих могућих ратова света. Још од султана Абдула Хамида II, који је 1900. године одбио понуду Теодора Херцла, оснивача ционизма, у износу од 150 милиона фунти у замену за ционистичко насеље у Палестини. То је значило да ће вође ционизма у догледно време преусмерити своје напоре у тражењу средстава за стварање јеврејске домовине на Блиском истоку.
Током Првог светског рата између ционистичког покрета и британске владе настала је Балфорова декларација у којој је Палестина обећана Јеврејима као територија за успостављање њиховог дома. Највећа иронија је што је та територија у то време припадала Османском царству. Победа савезника у Првом светском рату довела је до тога да Британци и Французи поделе Блиски исток међу собом. Британцима је припало све јужно а Французима све северно, с тим да је Лондон додатно поделио регионе на Палестину, Јордан и Ирак, а Париз на Либан и Сирију. Британци су после Другог светског рата Палестину препустили свеже основаном УН-у који је Израелу дао скоро пола те територије.
Арапска коалиција околних држава покреће рат а малени Израел „неким чудом“ уз помоћ и данашњих пријатеља побеђује и додатно проширује своју територију. Од инвазије на Ирак 2003. године као и ратова у Либану, Либији, Сирији и Јемену, све су то ратни сукоби као део завере да се прошире границе Израела. У преводу „завади па владај.“
Има једна изрека која каже:“Ако желите да знате колико је сати по Божијем времену само погледајте како се понаша израелска нација.“ Њиховим банкарима се после Другог светског рата на одштети у име гёноцида приклонио свет. Тај гёноцид је огроман у људском смислу али је преувеличан у финансијском јер су се огромне реке новца слиле у њихове џепове на име злочина који се уопште нису десили. Један од тих непостојећих злочина је убиство 400 Јевреја у пољском граду Познањ 1941. године. Да би се деведесетих година открило да је наводна хала где су биле гасне коморе, направљена тек 1957. године. Али било је касно јер на основу само овог наводног злочина у Познању, Немачка је Израелу исплатила 300 милиона долара одштете.
Ти жидовски банкари финансирају и ову најезду миграната на наша вековна огњишта. Њихови медији свакодневно потпаљују и охрабрују сукобе цивилизација у свим земљама у Европи, и измишљају сценарије да европске Јевреје прогањају подивљали Арапи, а затим те исте Јевреје охрабрују да крену пут Израела, те се тако прави замена становништва. Највећи посао ради терористичка организација „Исламска држава“ која у суштини не постоји већ је групација која ради за израелску тајну службу Мосад. Они су до сада освојили добар део територије на којој ће се простирати „Велики Израел.“ Након ширења ових територија дошло је време за расељавање становништва. Аутохтоно муслиманско становништво мора се раселити а јеврејска контрола над имиграционом политиком Европе тренутно ради своје.
Данас је видљиво и малој деци да је у току једна од највећих кампања промене структура становништва у модерној историји човечанства…
Аутор: Деки РС
