Izokretanje vrednosti: Od „Pare ljude kvare“ do „Uspeh po svaku cenu“
Imamo običaj da kažemo da su se ljudi promenili, da nisu kao što su bili nekada. Ne znamo otkud to, ali često susrećemo ljude koji se ponašaju mnogo drugačije nego pre ne tako mnogo godina. Oni su pre svega sebični, misle samo o sebi, i spremni su na sve zarad – uspeha. Naravno svog ličnog uspeha.
A šta je uspeh u stvari? Pre svega imati dovoljno materijalnih stvari kako bi živeo udobno – što udobnije to bolje. Kada kažemo materijalne stvari to se na kraju krajeva svede na imati što više novca. Ako imamo dovoljno novca imaćemo i dovoljno materijalnih stvari, a time i udoban život. Znači u pitanju su pare.
A kao što naš narod dobro zna, pa je to životno iskustvo stavio i u poznatu poslovicu „Pare ljude kvare“, sticanje novca dovodi do moralnog pada, većeg ili manjeg. I eto odgovora na našu zapitanost otkud to da su se ljudi toliko promenili. Pokvarile ih pare.
Ali nije najgore u celoj priči to što je veći broj ljudi došao do manjeg ili većeg novca i to ih je pokvarilo. Toga je bilo u svim vremenima, što dokazuje navedena poslovica. Najgore je to što smo mi po prvi put potpuno zgazili naše staro životno iskustvo o lošem uticaju novca na karakter ljudi, i to što smo manje-više prihvatili zapadnu vrednost uspeha po svaku cenu, ili što bi oni koji su je smislili – rimokatolički jezuiti – rekli: cilj opravdava sredstvo.
I pošto smo masovno krenuli da jurimo uspeh po svaku cenu, želeći da dođemo do što više pustih „para“, zgazili smo vekovno iskustvo da je srebroljublje, kako „Pare ljude kvare“ naziva naša Pravoslavna vera, jako loše, i da ga se treba čuvati.
I sada svi jurimo uspeh, tj pare, ne čuvamo se od srebroljublja, a čudimo se otkud odjednom toliko ljudi koji nas pokušaju zakinuti ili čak prevariti u našim mećusobnim mnogobrojnim odnosima u materijalnom svetu.
Razmislite da možda i o nama samima ne misli neki čovek, ili još gore neki ljudi, baš isto tako.
Autor: Aca Miljević
Izvor; Dobrodetelj
