Između NATO-a i Rusije: Treći svetski rat mogao bi početi u Belorusiji?
Scenario budućeg oružanog sukoba predviđen je za «beloruski Donbas» u Grodnu
Svi ratovi počinju neočekivano, čak i kada su zemlje koje su u sukobu u potpunosti spremne za vojne operacije. Setimo se da je Drugi svetski rat počeo nekako iznenada, mada je bio predvidiv, gledajući ne samo sa strane Nemačke, već i iz Poljske. Varšava je tada izvršila prikrivenu mobilizaciju, povećavajući broj oružanih snaga sa 260.000 ljudi na milion, a istovremeno je razvila i plan «Zahud» («Zapad») za zauzimanje nemačkih teritorija. Nemci su opet imali svoj plan za veliku operaciju «Himler», za napad na Poljsku. Povod je postala operacija «Aktion Konserve», lažni napad na nemačku radio stanicu u Glajvitcu (danas Glivice), koji je izveden 31. avgusta 1939. godine. Sutradan je izbio rat.
Predosećaj novog svetskog rata još uvek je u vazduhu, jer iskri između Rusije i niza država članica NATO-a. Obe strane su u stanju pripravnosti, a nedostaje samo izgovor za započinjanje neprijateljstava. Međutim, pronađen je razlog –Belorusija, koja je postala jabuka razdora. Minsk je sada ošamućen neredima, započetim nakon predsedničkih izbora. Tamošnja opozicija izlazi sa parolama protiv Lukašenka: «Odlazi!» Zapad ih podržava, a Rusija kaže da Belorusiju neće ostaviti u nevolji. Predsednik Putin je najavio spremnost da vojnim formacijama pruži pomoć bratskom narodu i aktuelnom beloruskom predsedniku. Čak i američki «Washington Examiner» predviđa početak Trećeg svetskog rata koji će biti započet u Belorusiji.
Mi smo se smejali kada su prošle godine analitičari estonske vojne obaveštajne službe postavili potpuno novu hipotezu o spoljnim pretnjama – od «obojene revolucije» u Belorusiji. «Naša procena je da će, ukoliko se nešto neočekivano dogodi lično predsedniku Aleksandru Lukašenku ili njegovom režimu, postojati veliki rizik od brze vojne akcije Rusije da spreči Belorusiju da postane demokratska, prozapadna zemlja». To je bila estonska analiza ili curenje informacija dostupnih NATO specijalnim službama, ali je pouzdano da se ovi planovi delimično ostvaruju.
Estonski obaveštajci imaju svoje brige – predviđaju da će u slučaju bilo kakvog oružanog sukoba u Istočnoj Evropi njihova zemlja sigurno biti pod «udarom» Rusije. A razlog su upravo događaji u Belorusiji u koje će Moskva sigurno intervenisati, nakon čega će ući u sukob sa NATO-om i iskoristiti priliku da istovremeno «preuzme» baltičke države. U principu, oni logično rasuđuju, samo što Rusija ne pravi takve planove.
Evo, kakva se situacija složila. Moskva kaže da je spremna da pruži vojnu pomoć Minsku, ako treća zemlja napadne teritoriju Belorusije. Ovo je savezna država, zemlja je deo Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti (ODKB-a), pa se takva podrška određuje sporazumima i obavezama. Zapad, a tačnije, to su pre svega Sjedinjene Države i Poljska, izjavljuju da će upotrebiti vojnu silu ako ruske trupe «napadnu» Belorusiju. Odnosno, svi su u stanju pripravnosti i samo nema organizacije za izvođenje neke slične operacije «Aktion Konserve 2» da bi se izazvao oružani sukob velikih razmera. Generalno, potreban im je razlog, a njega još uvek nema.
Kakvi mogu biti scenariji? Kao varijanta, ovo je neka vrsta «obrnutog Donbasa», u beloruskoj verziji. To su Grodnenska i Brestovska oblast republike. Varšava ih smatra ne samo «istočnom poslasticom», već i gotovo budućim poljskim vojvodstvima (do 1939. godine ove teritorije bile su deo Poljske). Tamo živi veliki broj etničkih Poljaka (21,5 odsto u Grodnu) i upravo su u tim regionima najjači protesti protiv Lukašenka, koji ne samo da podržavaju, već i i stimulišu iz Poljske. Teoretski, tamo je moguće izazvati neku vrstu «narodnog ustanka» i oružano preuzimanje vlasti, kao što se dogodilo u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, koje nisu želele da se potčine novom režimu u Kijevu 2014. godine, koji je došao na vlast «obojenom revolucijom». U ovom slučaju, Poljska je u stanju da pošalje svoje trupe da pomognu «milicijama» iz Grodna i Bresta, jasno je i uz podršku snaga američke vojske smeštenih na njenoj teritoriji.
Sjedinjene Države su ovde ključni igrač i glavni pisac sukoba. Zbog postojećih neslaganja sa nizom zemalja članica NATO-a u zapadnoj Evropi, Vašington se usredsredio na pridošlice u alijansu iz Istočne Evrope, pre svega Varšavu, a istovremeno i na Vilnjus, Rigui i Talin. Prioritet je upravo Poljska, gde je stacionirano 4.500 američkih vojnika, naoružanih tenkovima Abrams, haubicama Paladin, borbenim vozilima Bredli, a nedavno je 18 američkih lovaca F-16 premešteno iz Nemačke na poljski aerodrom. Uz takvu podršku, Poljska može rizikovati da pošalje svoje trupe na teritoriju Belorusije kako bi branila svoja «vojvodstva». Naravno u znak podrške «demokratiji», a bez objavljivanja rata Minsku.
Uopšteno posmatrano, u Grodnu i Brestu je neophodno organizovati/izazvati «narodni ustanak», što Poljaci sada aktivno rade, stimulišući lokalne nacionaliste. Lukašenko je, kao odgovor na ove akcije, naredio da se izvrše taktičke vežbe na teritoriji Grodna, a održane su od 28. do 31. avgusta. Belorusko Ministarstvo odbrane naglasilo je da su se u okviru vežbi proveravala gotovost pretraživanja, blokiranja i uništavanja diverzantsko-izviđačkih grupa i ilegalnih oružanih formacija neprijatelja sa korišćenjem vazdušno-izviđačkih i jurišnih grupa snaga za specijalne operacije u saradnji sa tenkovskim i motorizovanim jedinicama. Ranije je šef Ministarstva odbrane Republike Belorusije Viktor Hrenjin govorio o spoljnom mešanju u unutrašnje stvari države, zbog čega je pokrenuta složena taktička vežba sa trupama zapadne operativne komande.
Ovim vežbama Lukašenko je pokazao da je spreman za upotrebu sile ako se stvori takva situacija u zemlji i spreman je da se odupre spoljnjem mešanju, tačnije «petoj koloni», koja se, inače, u Belorusiji pojavila ne bez njegove saglasnosti. I boriće se upravo sa svojim unutrašnjim neprijateljima, a ne sa zemljama NATO-a. U ovom slučaju on ima garanciju oružane podrške Rusije.
Moskva u ovoj situaciji može naći svoju korist – oslabljeni Lukašenko spreman je za veću integraciju sa Rusijom, kojoj se dugo godina suprotstavljao, igrajući na sopstvenu nezavisnost. Takođe može ići na razmeštanje ruskih vojnih baza na teritoriji Belorusije, koje su, pored komunikacionog centra ruske mornarice i radiotehničkog centra, bili odbijani da prihvate. Druga je stvar što se u samoj Belorusiji ove akcije neće tretirati tako blagonaklono kao što je moglo biti pre pet godina. Zbog toga se Putin sada, verovatno, neće odlučiti na preduzimanje bilo kakvih koraka sa uvođenjem trupa u Belorusiju, osim ako se u ovoj zemlji ne dogodi spoljna oružana intervencija. A razlog tome može biti upravo «beloruski Donbas» u Grodnu.
S ruskog preveo Zoran Milošević (https://svpressa.ru/war21/article/274892/)
