Између НАТО-а и Русије: Трећи светски рат могао би почети у Белорусији?
Сценарио будућег оружаног сукоба предвиђен је за «белоруски Донбас» у Гродну
Сви ратови почињу неочекивано, чак и када су земље које су у сукобу у потпуности спремне за војне операције. Сетимо се да је Други светски рат почео некако изненада, мада је био предвидив, гледајући не само са стране Немачке, већ и из Пољске. Варшава је тада извршила прикривену мобилизацију, повећавајући број оружаних снага са 260.000 људи на милион, a истовремено је развила и план «Захуд» («Запад») за заузимање немачких територија. Немци су опет имали свој план за велику операцију «Химлер», за напад на Пољску. Повод је постала операција «Aktion Konserve», лажни напад на немачку радио станицу у Глајвитцу (данас Гливице), који је изведен 31. августа 1939. године. Сутрадан је избио рат.
Предосећај новог светског рата још увек је у ваздуху, јер искри између Русије и низа држава чланица НАТО-а. Обе стране су у стању приправности, а недостаје само изговор за започињање непријатељстава. Међутим, пронађен је разлог –Белорусија, која је постала јабука раздора. Минск је сада ошамућен нередима, започетим након председничких избора. Тамошња опозиција излази са паролама против Лукашенка: «Одлази!» Запад их подржава, а Русија каже да Белорусију неће оставити у невољи. Председник Путин је најавио спремност да војним формацијама пружи помоћ братском народу и актуелном белоруском председнику. Чак и амерички «Washington Examiner» предвиђа почетак Трећег светског рата који ће бити започет у Белорусији.
Ми смо се смејали када су прошле године аналитичари естонске војне обавештајне службе поставили потпуно нову хипотезу о спољним претњама – од «обојене револуције» у Белорусији. «Наша процена је да ће, уколико се нешто неочекивано догоди лично председнику Александру Лукашенку или његовом режиму, постојати велики ризик од брзе војне акције Русије да спречи Белорусију да постане демократска, прозападна земља». То је била естонска анализа или цурење информација доступних НАТО специјалним службама, али је поуздано да се ови планови делимично остварују.
Естонски обавештајци имају своје бриге – предвиђају да ће у случају било каквог оружаног сукоба у Источној Европи њихова земља сигурно бити под «ударом» Русије. А разлог су управо догађаји у Белорусији у које ће Москва сигурно интервенисати, након чега ће ући у сукоб са НАТО-ом и искористити прилику да истовремено «преузме» балтичке државе. У принципу, они логично расуђују, само што Русија не прави такве планове.
Ево, каква се ситуација сложила. Москва каже да је спремна да пружи војну помоћ Минску, ако трећа земља нападне територију Белорусије. Ово је савезна држава, земља је део Организације договора колективне безбедности (ОДКБ-а), па се таква подршка одређује споразумима и обавезама. Запад, а тачније, то су пре свега Сједињене Државе и Пољска, изјављују да ће употребити војну силу ако руске трупе «нападну» Белорусију. Односно, сви су у стању приправности и само нема организације за извођење неке сличне операције «Aktion Konserve 2» да би се изазвао оружани сукоб великих размера. Генерално, потребан им је разлог, а њега још увек нема.
Какви могу бити сценарији? Као варијанта, ово је нека врста «обрнутог Донбаса», у белоруској верзији. То су Гродненска и Брестовска област републике. Варшава их сматра не само «источном посластицом», већ и готово будућим пољским војводствима (до 1939. године ове територије биле су део Пољске). Тамо живи велики број етничких Пољака (21,5 одсто у Гродну) и управо су у тим регионима најјачи протести против Лукашенка, који не само да подржавају, већ и и стимулишу из Пољске. Теоретски, тамо је могуће изазвати неку врсту «народног устанка» и оружано преузимање власти, као што се догодило у Доњецкој и Луганској области, које нису желеле да се потчине новом режиму у Кијеву 2014. године, који је дошао на власт «обојеном револуцијом». У овом случају, Пољска је у стању да пошаље своје трупе да помогну «милицијама» из Гродна и Бреста, јасно је и уз подршку снага америчке војске смештених на њеној територији.
Сједињене Државе су овде кључни играч и главни писац сукоба. Због постојећих неслагања са низом земаља чланица НАТО-а у западној Европи, Вашингтон се усредсредио на придошлице у алијансу из Источне Европе, пре свега Варшаву, а истовремено и на Вилњус, Ригуи и Талин. Приоритет је управо Пољска, где је стационирано 4.500 америчких војника, наоружаних тенковима Абрамс, хаубицама Паладин, борбеним возилима Бредли, а недавно је 18 америчких ловаца Ф-16 премештено из Немачке на пољски аеродром. Уз такву подршку, Пољска може ризиковати да пошаље своје трупе на територију Белорусије како би бранила своја «војводства». Наравно у знак подршке «демократији», а без објављивања рата Минску.
Уопштено посматрано, у Гродну и Бресту је неопходно организовати/изазвати «народни устанак», што Пољаци сада активно раде, стимулишући локалне националисте. Лукашенко је, као одговор на ове акције, наредио да се изврше тактичке вежбе на територији Гродна, а одржане су од 28. до 31. августа. Белоруско Министарство одбране нагласило је да су се у оквиру вежби проверавала готовост претраживања, блокирања и уништавања диверзантско-извиђачких група и илегалних оружаних формација непријатеља са коришћењем ваздушно-извиђачких и јуришних група снага за специјалне операције у сарадњи са тенковским и моторизованим јединицама. Раније је шеф Министарства одбране Републике Белорусије Виктор Хрењин говорио о спољном мешању у унутрашње ствари државе, због чега је покренута сложена тактичка вежба са трупама западне оперативне команде.
Овим вежбама Лукашенко је показао да је спреман за употребу силе ако се створи таква ситуација у земљи и спреман је да се одупре спољњем мешању, тачније «петој колони», која се, иначе, у Белорусији појавила не без његове сагласности. И бориће се управо са својим унутрашњим непријатељима, а не са земљама НАТО-а. У овом случају он има гаранцију оружане подршке Русије.
Москва у овој ситуацији може наћи своју корист – ослабљени Лукашенко спреман је за већу интеграцију са Русијом, којој се дуго година супротстављао, играјући на сопствену независност. Такође може ићи на размештање руских војних база на територији Белорусије, које су, поред комуникационог центра руске морнарице и радиотехничког центра, били одбијани да прихвате. Друга је ствар што се у самој Белорусији ове акције неће третирати тако благонаклоно као што је могло бити пре пет година. Због тога се Путин сада, вероватно, неће одлучити на предузимање било каквих корака са увођењем трупа у Белорусију, осим ако се у овој земљи не догоди спољна оружана интервенција. А разлог томе може бити управо «белоруски Донбас» у Гродну.
С руског превео Зоран Милошевић (https://svpressa.ru/war21/article/274892/)