Мишљења

Издаја ћирилице правописом, законом и музејом ћирилице

Фото: А. Станковић/Новости

Овим памфлетом, који ће бити штампан у великом тиражу, жели се упознати што већи део народа са издајом ћирилице, јер о томе ћути србска интелигенција, па и онај њен део који чини елиту, а себе сматра родољубиво орјентисаном.

Још 2001.г. дипл.инж.рударства Владимир Лепојевић изрекао је сушту истину: у Србији се спроводи стари, необјављени државни програм латинизације србског народа.

Донедавно се тај програм спроводио правописом, којим је и ова хрватска латиница именована србским писмом, и законом који је неуставан и на штету ћирилице, а сада се спроводи још и музејом ћирилице, саграђеним негде у близини Бајине Баште.

Још је Хрват Јосип Броз наумио да у комунистичкој Југославији ћириличко лице Србије замени латиничким. То је онај што је ратовао 1914. против Срба у Подрињу као припадник хрватске 42. домобранске пешачке дивизије, зване Вражја дивизија, по злочинима које је починила над српском нејачи. Истим оним бајонетима којима је пробадана српска нејач, скидане су ћириличке ознаке са улица српских насеља и стављане латиничке, а забрањени српски језик био је замењен  хрватским.

Комунисти су се на својој Петој земаљској конференцији у Загребу 1940. определили за латиницу, јер је ћирилица великосрбска, а Броз је на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу удесио да све пароле буду латиничке.

Кад је тај Броз 1944. на Теразијама одиграо са Крајишницима козарачко коло, рекао је Ранковићу, Крцуну и осталима својима да се имају понашати према Србији као према окупираној земљи, а они би се тако понашали и без наредбе. Нарочито ће се окомити на ћирилицу, па се тако знало да ће председник Владе Србије Благоје Нешковић бити смењен и по томе што га је Ранковић критиковао зато што се још увек потписује ћирилицом.

Кад су славни српски пукови, са ћириличким пуковским заставама, стигли кући са Кајмакчалана 1918,, протерали су и непријатеља и његов језик и писмо, а данас тако нешто није могуће, јер су школовани Срби пригрлили туђе окупационо писмо, а одбацили своје.

Председници Србије и Републике Српске обећаше јединствено неговање српских идентитетских вредности, па су 2021. истог дана у обема српским државама донесени закони о очувању и заштити ћирилице. Председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић видео је добар знак за ћирилицу и у томе што су са обе стране Дрине донесени готово исти закони о ћирилици. Ништа у њима нема заједничко, осим што су оба неуставна, а онај у Српској је милион пута грђи од овог у Србији, јер по њему тамо нико више није обавезан да србски језик пише ћирилицом, па ни држава. Важан члан окупационе управе у БиХ храбрио је владику Јефрема да се Срби не требају плашити сарајевске унитаризације јер имају свој кинеки зид- ћирилицу, а они добровољно срушили до темеља тај одбрамбени идентитетски зид, и своју националну ћирилицу заменили баш унитарном хрватском латиницом.

А тај поменути Танасић је још и најбољи, јер је једини од лингвиста који је јавно говорио истину- да латиница није српско писмо. Није добио подршку од колега, јер држава даје новац лингвистима да раде оно што она захтева, а председник Србије неће ћирилицу у Србији. Кад би он њу хтео, макар једном би за време своје дуге владавине рекао пред ТВ камерама да овако гласи уставни пропис о језику и писму:

„У Републици Србији у службеној су употреби српски језик и ћириличко писмо.“

А камоли да је рекао да ће се тај пропис примењивати у Србији. Али јесте рекао оно што је смртоносно по ћирилицу- да је и латиница србско писмо.

Свако ангажовање председника Србије и србских лингвиста за добро ћирилице је лажно све док они не кажу да је србско писмо ћирилица, и док се у том смислу српски правопис ( сада два српска писма) не усклади са српским Уставом ( само је ћирилица српско писмо).

Не треба бити много паметан да би се разумело да у музеј иде оно што је некад било део живота српског народа, а више то није, па је оно са музејом ћирилице далеко највећа досадашња подвала српском народу о писму.

Најављен је за почетак маја договор србског патријарха са председницима србских држава о најважнијим србским питањима, међу којима се спомиње и ћирилица. Биће то само још једна превара српског народа ако се ни том приликом не каже да је српско писмо само ћирилица, и ако се не каже да ће се променити лоши закони како би она могла бити врађена српском народу у пуном суверенитету.

Аутор: Немања Видић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!