Избори на којима избора нема
У земљи која је окупирана и претворена у Западну колонију, очекивати слободне изборе на којима ће се испоштовати воља грађана представља велику заблуду. Србија је постала земља у којој влада грех, зло и смрт, у којој је Србском народу одузето право на живот и слободу достојну човека. То је земља тужних, понижених, увређених, гладних, намучених, ојађених Срба које су муке, невоље и патње скоро сломиле и уместо да се боре, они су пали у очајање и наду полажу у изборе. Као обична раја, очекују да ће нови ага бити бољи од старог!
Пред народом србским поново су намештени избори на којима нема правог избора. Понуда је заиста разноврсна као на пијаци, свега има, само нема поштења, искрености и, пре свега, љубави према обичном човеку и отаџбини. Целокупна понуда се своди на евроунијате и такозване патриоте, односно и једни и други имају за циљ да себи обезбеде што веће привилегије и све оне могућности које останак или долазак на власт подразумева. У понуди имамо политичаре који не владају ни собом, а хоће да владају народом. Просто речено, СНС картел на челу са највећим издајником у историји србског рода Александром Вучићем организује намештене изборе уз помоћ лажне опозиције, под контролом Запада.
О СНС секти или картелу, који слепо извршава наредбе из Вашингтона и Брисела, чији је крајњи циљ уништење ове државе и нестанак народа Србског, не треба много писати. Та скупина издајника показала је да за њих све има цену и да је све на продају. Њеној пробитачности доприноси и понашање екумениста из Београдске патријаршије на челу са Порфиријем Перићем, који отворено сарађују са евроунијатима у издаји.
Такозвана опозиција (Вучићева или Хилова) су пословни партнери Вучића, који уз одговорајућу надокнаду (материјалну или местима у скупштини и скупштинским одборима, управним одборима јавних предузећа и установа и сл.) треба својим учешћем да представе изборе као слободне и легитимне.
Народе србски, не полажи наду у предстојеће намештене изборе, јер неће донети ништа ново. Избори служе само да политичка “елита“ распореди власт, да би остварили личне и страначке интересе, а не да се испуни воља народа. Већина тих политичара доживљава народ као ресурс чија вешта и бескрупулозна експлоатација резултира бројкама захваљујући којим ће они остварити своје личне снове. Ако народ и има неки утицај на изборе, воља народа се поништава међустраначким компромисима и стварањем коалиционих власти. Подсетите се свих претходних избора: од увођења вишестраначког система, странке и политичари ће правити коалицију и са самим ђаволом да би се домогли власти.
За опстанак и останак Србије није битан њен политички положај, нити је за то потребна политичка “елита“ (власт и опозиција) која је корумпирана, похлепна, неспособна и оптерећена личним и страначким интересима, већ је једино битно духовно стање Србског народа. Сетимо се, када су сви отписали Србски народ за време вишевековног ропства под Турцима и сматрали да више не постоји, Господ је услишио вапај свога народа и преко чобанина и хајдука, вожда Карађорђа, дао му слободу, или како каже св. Николај Жички: “Христоверни и поштени Карађорђе није имао сва ситна и ситничарска знања модерних Срба, али је имао сва велика знања…која сам Бог дарује онима који су верни и поштени ма и без икакве школе….“ И тада је постојала политичка “елита“, такозвани кнезови (претече данашњих политичара), због чије је похлепе (част појединцима) пропао Први србски устанак и који су учествовали у убиству Вожда и њему оданих људи. Сетимо се Првог светског рата, да није било св. великомученика цара Николаја Романова, србских војвода (Путника, Мишића, Степановића…), натчовечанске снаге и пожртвовања србског народа, умало да нестанемо као народ због политичке “елите“. И када је све завршено, та политичка “елита“ потиснула је наведене србске војводе и народ који је све то изнео на својим плећима на маргину друштвено-политичког живота, и створила гробницу за србски народ, сатанину творевину Југославију. Подсетимо се златног доба србске државе за време Свете лозе Немањића. Положај Србије је и тада био сличан данашњем: непријатељи су као грабљивице нападали и покушавали да нас униште. Али тада су Србијом владали они који су сву наду полагали у Господа, па тек онда у своје оружје.
Ми као народ више немамо времена за одлагање, пропаст нам куца на врата, зато Срби, у име Светог Саве и наших светих и часних предака, време је за борбу, прво против својих греха, а затим против зла које нас окружује и које хоће да нас уништи. Будимо као наши преци које је одликовала вере у Бога и спремност на жртву због општег добра, држећи се речи Светог Никола Жичког: “Нека се не уплаши срце твоје од величине зла пред очима твојим. Величина Бога твога стоји изнад сваке величине. Победићеш сигурно, само веруј у Бога и љуби Бога.“
Уредништво Борба за истину