Izbor životnog krsta
Bio jedan prostodušni seljanin, koji je živeo od plodova rada svojih ruku, ali je zarađivao jako malo: jedva je uspevao da prehrani sebe i svoju porodicu.
Pošao je jednom na obalu mora, seo na kamen i počeo da posmatra kako na pristanište pristaju veliki brodovi sa bogatim tovarima, kako ih zatim istovaraju i šalju robu u grad na prodaju.
I došla mu je u glavu grešna misao: „Zašto je Gospod jednim ljudima dao bogatstvo i svega dovoljno, a druge ostavio da žive u bedi?“ I počeo je da se žali na svoju jadnu sudbinu. Podnevno sunce je jako pripeklo; siromaha je počeo da hvata dremež, i neprimetno je zaspao.
Prisni mu se da se nalazi u podnožju visoke planine. Prišao mu je poštovan starac sa dugačkom bradom i rekao mu: „Pođi za mnom!“ Poslušao je i krenuo za njim.
Dugo su tako išli i na kraju stigli na jedno mesto gde se nalazila velika gomila krstova, od raznih materijala i raznih veličina. Bilo je krstova i velikih i malih, zlatnih i srebrnih, bakarnih i gvozdenih, kamenih i drvenih.
I reče mu starac: „Vidiš, koliko je ovde krstova? Izaberi sebi bilo koji i nosi na vrh one planine, koju si video.“ Zagledao se naš prostodušni čovek na zlatan krst: tako je on lep, kao jarko sunce sija. Svideo mu se taj krst i hteo je da ga stavi na rame, ali ma koliko se trudio, ne da nije mogao da ga podigne, nego nije mogao ni sa mesta da ga pomeri.
„Ne, – reče mu starac, „očigledno nećeš moći da izneseš taj krst na vrh planine. Uzmi drugi – srebrni. Može biti da će on odgovarati tvojoj snazi.“ Uzeo je seljak i srebrni krst. On je bio, istina, lakši od zlatnog, ali ipak ništa nije uspeo. Isto se desilo i sa bakarnim, gvozdenim i kamenim krstovima. „Nema druge“, reče mu starac, „uzmi neki od drvenih krstova.“ Tada je uzeo najmanji od svih drvenih krstova i lako i brzo ga odneo na planinu.
Obradovao se, što je najzad našao krst koji mu je lako da nosi i upita svog saputnika: „A kakva mi je nagrada za ovo?“ „Da bi sam zaključio, čime si nagrađen“, odgovorio mu je starac, „otkriću ti kakvi su krstovi, koje si video.
Zlatan krst, koji ti se odmah dopao, – je carski krst. Ti misliš: lepo i lako je biti car. A ne vidiš, da je carska vlast–najteži krst.
Srebrni krst – je krst svih onih kojima je poverena vlast, to je krst pastira Crkve Božije, krst najbližih carevih slugu. Svi imaju mnogo briga i nevolja.
Bronzani krst – je krst svih onih, kojima je Bog bogatstvo poslao. Ti im zavidiš i misliš, kako su oni srećni. A bogatijima je teže da žive nego tebi. Ti, posle mnogo napora, možeš spokojno da zaspiš, niko neće dirati tvoju ubogu odeću i malo stvari koje imaš, a bogati čovek se uvek, i danju i noću boji da ga neko nije prevario, pokrao, zapalio kuću. Osim toga, bogataš će za svoje bogatstvo Bogu odgovor dati: kako ga upotrebljava. A dogodi se i nevolja – osiromaši bogataš: koliko briga će se tada na njega obrušiti!Gvozdeni krst – to je krst vojnika. Pitaj one, koji su ratovali i reći će ti koliko često su noći provodili na goloj, vlažnoj zemlji, trepeći glad i zimu.Kameni krst – to je krst trgovaca. Tebi se dopada njihov život, zato što ne moraju da rade kao ti? Ali, zar se ne dešava da oni utroše sav svoj novac na robu, koja zatim propadne usled brodoloma i vrate se kući kao potpuni siromasi?
A, ovaj drveni krst, koji si tako lako uzneo na planinu, to je tvoj krst. Žalio si se da imaš težak život, a sada evo vidiš da je on mnogo lakši od života drugih ljudi. Znao je poznavalac ljudske duše Gospod, da bi u svakom drugom zvanju i položaju izgubio dušu svoju i On ti je dao krst skroman, najlakši – drveni krst. I tako, koračaj i ne gunđaj na Gospoda Boga svoga na svoju nesrećnu sudbinu. Gospod svakome daje krst prema snazi – koliko ko može da ponese.“
Kod poslednjih reči starca seljak se probudio, zablagodario Bogu za urazumljujući san i otad se više nije Bogu žalio za svoju sudbinu.
Izvor: https://www.facebook.com/teodulslugaboziji/photos/a.1588281514790178/2951947638423552/
