Изазов Глобалне Британије
Истовреми удар Лондона на три правца
Магловити Албион се већ на руској, украјинској и белоруској граници спрема за епоху Новог светског поретка. Лондон је покренуо пројекат „Глобална Британија” чију реализацију подржава низ међусобно повезаних англосаксонских иницијатива.
Пројекат је започео представљањем британског премијера Бориса Џонсона 16. марта 2021. у Парламенту новог концепта спољне и војне политике Лондона, у којем се Русија назива главном претњом безбедности Британије у Европи, а Кина системским изазовом. Званични назив пројекта је „Глобална Британија у ери конкуренције. Свеобухватна стратегија у сферама одбране, дипломатије и међународних односа“. Према речима британског премијера, ово је најзначајнија ревизија британске спољне политике и војне стратегије од Хладног рата. Документ обезбеђује повећање војне потрошње за 24 милијарде фунти и проширење нуклеарног арсенала за 40%.
Следећи корак у том правцу био је позив Терезе Меј да се престане ослањати на САД и да се води независна спољна политика, независна и од Вашингтона (САД) и од Брисела (ЕУ). Ова значајна изјава дата је у позадини повлачења америчких трупа из Авганистана.
Британски естаблишмент, који се донедавно радовао Бајденовој победи, наљутио се на Вашингтон, који је давао свакојаке гаранције да ће авганистанска влада издржати. На јунском самиту Г-7 у Британији, Бајден је свечано обећао Борису Џонсону да Американци неће дозволити војну катастрофу у Авганистану. А када је, само неколико недеља касније, катастрофа постала стварност, бивши шеф британске спољне обавештајне службе (МИ6) Алекс Јангер обећао је Американцима и остатку света да ће повлачење западних трупа из Авганистана резултирати повећањем војне моћи терористичких група и нови терористичке нападе н цели свет.
У Британији је у Доњем дому одржано емотивну сседницу на којем су говорили посланици – ветерани окупације Авганистана, који су одлуку САД да напусте земљу назвали „срамном, погубном и понижавајућом“. Један од покретача авганистанске кампање Тони Блер, који је одмах осудио Бајденову одлуку да оконча „бескрајне ратове”, хитно је враћен из политичке пензије. А бивши командант британског гарнизона у Авганистану, пуковник Ричард Кемп, чак је захтевао да се амерички председник изведе пред суд!…
Водећи англосаксонски медији назвали су ово „гласањем о неповерењу“ Бајдену.
У извесном смислу, Лондон је нанео троструки ударац.
Удар на САД преко геополитичке обнове англосаксонског света. На позадини „слабог“ Бајдена, ово ажурирање треба да се одвија у интересу не Американаца, већ лобиста Глобалне Британије. То се може илустровати чак и на примеру корекције антируског пројекта „Украјина“. Када је америчко повлачење из Украјине постало мање-више очигледно, Зеленски је завршио у Лондону, а Британци су почели да улазе у Украјину. А секретар Савета националне безбедности Украјине (СНБУ), Алексеј Данилов је у интервјуу за „Форбс“ (06.07.2021.) званично означио да је главни стратешки партнер Кијева не Вашингтон, већ Лондон.
Удар на Кину – војни и економски, као и стварање дестабилизујућих фактора у азијско-пацифичком и централноазијском региону. На мору Аустралија и њена морнарица треба да постану диригент антикинеских интереса Глобалне Британије. Разлог за окршај је Тајван (Англосаксонци тајванску кризу виде као нешто попут модерног аналога Суецке кризе за Британску империју). Британци су на копну, ради остваривања својих циљева, оставили војне саветнике из Специјалне ваздушно-десантне службе и других специјалних снага британских оружаних снага у Авганистану. Према писању „Тајмса“, у ове специјалне јединице укључено је 4.000 људи.
Ударац по конкурентима у континенталној Европи и Русији. Делујући преко Аустралијанаца, Лондон је већ нанео снажну штету војним и економским интересима Француске. Огорчење Француза обореним од АУКУС-а (пакт англосаксонских држава: Аустралије, Британије и САД) и Британије уговора о набавци нуклеарних подморница од стране Аустралије у вредности од 66 милијарди долара, што је резултирало опозивом амбасадора, а потом и рундом „рибљег рата“, током којег је француска обалска стража почела да плени британске бродове. Ударац на Немачку повезује се са акцијама Лондона против Русије у енергетским и економским пројектима који утичу на заједничке интересе Руске Федерације, Европске уније и НР Кине (Северни ток, Велики пут свиле).
Англосаксонци као „монету за поткусиравање“ у оваквим ситуацијама користе постсовјетске лимитрофне режиме на југу и западу Руске Федерације.
На јужном правцу Британци су постали активнији у централној Азији. Треба запамтити да су од прве половине 2010-их Англосаксонци омогућавали пребацивање у Авганистан бораца Исламске државе (ИД), која је забрањена у Русији, поражених у Сирији*. Пре свега, тамо су транспортовани имигранти из централне Азије и самог Авганистана таџикистанске, узбекистанске и ујгурске националности. Циљ је био да се створе предуслови за оно што се сада дешава – инфилтрација исламиста у регион са циљем њиховог доласка на власт не само у Таџикистану и Узбекистану, већ и у кинеском Синђијангу.
Важно је напоменути да су пре неколико месеци забрањени у Русији талибани* и џихадисти, први пут уз помоћ Англосаксонаца добили излаз у Синђанг, тј „пролаз у Кину“ у виду Ваханског коридора. Британија га је вековима контролисала уз помоћ Ваханâ – једног од памирских народа, муслимана-исмаилита низаритског убеђења, директних потомака славних Асасина (милитаризвано-религиозно крило, ред Исмаилита, активног од XI века. нап. прев.). Данас је Вахан, где је својевремено Лондон, уз помоћ наследника Реда убица, као што су садашњи вођа Исмаилита и миљеник британског естаблишмента, принц Ага Кан IV, створили тампон за Британску Индију од могућег уласка руских трупа, а то је, истовремено, и кључ за кинески Синђанг и за руску Азију.
Његово Височанство Ага Кан IV и Краљица Велике Британије на пријему који је приредило Њено Величанство у част дијамантског јубилеја његових активности као вође Исмаилитског имамата и Витеза-команданта реда Британске империје, Виндзор, 8. марта 2018.
Пре неколико месеци, талибани су на својим ресурсима поставили видео који демонстрирао како њихови борци улазе у Вахан, који је сада зона интереса Кине. Последњих година, Пекинг је финансирао Кабул за стварање планинске бригаде за патролирање коридором Вахан и дао више од 90 милиона долара за развојне пројекте у провинцији Бадакшан, где се налази Вакан; Године 2017. потписан је кинеско-авганистански споразум о повезивању Авганистана са НР Кином преко Вахана преко оптичке комуникационе линије. Сада се све ово фактички ресетује уз помоћ „питомих“ исмаилита-атентатора. Глобална Британија је званично кроз уста шефа британског војног ресора Бена Воласа изјавила да је спремна да ради са талибанским исламистима.
НаУ западном правцу Британци активно користе марионетски кијевски режим против Русије. Британија је већ ухваћена у покушајима да премести своју флоту на поморске границе бивше Украјинске ССР, а под окриљем статуса Очакова, где ствара војну базу. Британци су одавно „бацили око“ на Украјину и на њену обалу Црног мора – барем од Кримског рата, када су тај исти Очаков са мора бомбардовале фрегате британске флоте. Данас Лондон нема ништа против тога да овде има морнаричку базу са погледом на Севастопољ. Лист „Бреакинг Дефенсе“ („Breaking Defense“) је у лето 2019. изразио мишљење да би нова базна лучка инфраструктура у Украјини омогућила коришћење већих бродова. Украјински министар одбране Алексиј Резников изјавио је у децембру да његов ресор прелази „у практичну фазу изградње две поморске базе у Бердјанску и Очакову и других уговора у оквиру споразума са Уједињеним Краљевством“.
Статус Очакова је од великог значаја за Лондон посебно ако се појави перспектива додатног јачања војног присуства у непосредној близини Крима. Истовремено, Кијеву је свеједно коме ће да преда свој суверенитет, само да би наудио Москви. Није ни чудо што је центар Очакив изграђен (опет од стране британских специјалиста) за диверзантске групе које делују са мора.
Пољска припрема граничну инфраструктуру: модуларни контејнери за британске војнике већ су испоручени на граници Савезне државе Републике Белорусије и Руске Федерације
Британци активно гурају не само Украјинце у сукоб са Русијом, на мору, већ и Пољаке са Балтима на копну. У ту сврху користе се мигрантска криза на белоруској граници и изјава Варшаве од 12. новембра о привлачењу британских војника на границе Савезне државе Руске Федерације и Републике Белорусије. Захваљујући њима, Глобална Британија и британски окупациони корпус напуштајући Немачку добили су званичан разлог да буду присутни у региону где Лондон стреми још од Велике игре и пољских устанака XIX века. Британски контингент почео је да делује на границама Савезне државе Русије и Белорусије 8. децембра (2021.).
Још једна група британских војних специјалиста стигла је у Пољску, 13.12.2021
Британски војници, заједно са пољским, припремају се за освајање границе са Белорусијом
Интересантанан моменат. Гурајући „словенске опуномоћенике“ у рат са Русијом, Англосаксонци се истовремено спремају да одмах – у случају пуног увлачења Руса у сукоб – уклоне своје војне инструкторе из Украјине. Према белоруским истраживачима, британска војска стационирана у Лавовској области, ако успе да увуче Русију у непријатељства, биће евакуисана преко пољске границе. Исти пут евакуације предвиђен је и за групу штабних официра Оружаних снага Велике Британије стациониране у Кијеву. Операција носи кодни назив „Орбитал“ и требало би да гарантује „безбедно повлачење“ Британаца из Украјине у случају појаве руских трупа.
Аутор: Артјом Игнатјев
С руског превео Зоран Милошевић ( https://www.fondsk.ru/news/2022/01/06/globalnaja-britania-brosaet-vyzov-55269.html)
Извор: Наука и култура
