Из школске клупе на браник отаџбине
Из школске клупе на браник отаџбине! Дечак од 14 година, најмлађи борац ВРС, Игор Кисић, погинуо је на данашњи дан 1994. године, на сарајевском ратишту, од гранате која је испаљена са муслиманских положаја.
Ово је његова прича:
У Илијашу, дечак Игор Кисић, гледао је стално борце Прве илијашке бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса Војске Републике Српске, чији је командант био легендарни Васке Видовић из Подлугова. У њему се будила храброст и понос предака који су крварили за отаџбину у протеклим епохама.
Није било дана да Игор није молио свог оца да постане борац Илијашке бригаде. Тако је и било. Игор се од 1. маја придружује Илијашкој бригади и постаје њен најмлађи борац.
Никоме није успело да га убеди да је исувише млад, био је уверен да је дорастао за то и тако се и понашао.
У њему није било дилеме, нити страха од смрти или пораза. Напротив, био је убеђен у победу и коначно ослобођење. Његови вршњаци су му се дивили и изражавали велико страхопоштовање. Заправо, Игор је постао миљеник целог Илијаша.
Како босанско-херцеговачко рат 1990их није престајао, већ се све више распламсавао, тако су и муслимански ескадрони смрти имали све већу помоћ Запада и арапског света.
У току једног минобацачког напада, 10. октобра 1994. године, када је са муслиманског положаја у рејону Високог испаљено неколико граната на Илијаш, једна је пала поред самог Игора Кисића који је на месту остао мртав.
На сахрани је дошао цели Илијаш, старо и младо, сви су јецали за херојем, дечаком, који је храбро стао на браник отаџбине. Игоров отац Нико кратко је рекао окупљенима:
“Где је мој син стао, ја ћу продужити.”
Првобитно је сахрањен у Илијашу, али су касније у марту 1996. године, током Сарајевске Голготе, његови посмртни остаци, као и остаци многих Срба од страха да не буду оскрнављени, пребачени у Соколац, на војничко гробље Мали Зејтинлик.
Игор Кисић је постхумно одликован Орденом Милоша Обилића.
Извор: Отачаство