Ивер не пада далеко од кладе
Баја мали книнџа је рођен у месту Губин код Ливна. Цело село је у Другом светском рату било партизанско. Уместо да се ставе под команду војводе Ђујића, они су се ставили под команду Хрвата из Сплита Вицка Крстуловића, а по наговору Војина Зиројевића, Србина из Ливна. Притом, Зиројевић и још неки Срби комунисти су криви великим делом за усташке покоље над Србима у ливањском и дувањском крају када су читава села од колевке до штапа затрта по јамама, јер нису припремили народ на бунт против усташа, већ су говорили народу “да буду мирни, да не буду као четнички провокатори“, иако су знали шта се ваља иза брда, као што су то знали и људи попут Ђујића, јер су убијања мањих група Срба одвећ кренула. Само, када је покољ кренуо пуном паром, Ђујић је остао да крвари са народом, а Зиројевић и дувањски комуниста Ковачевић су просто испарили са терена. Зиројевић је ухваћен од Италијана, јер је народ спремао за напад на њих (уместо на усташе), а Ковачевић је збрисао у Сарајево да се “теоријски надограђује марскистичком литературом“.
Крстуловић и Зиројевић су Пајчине и остале из Губина пујдали на четнике Грахова, Книна и Врлике, пре свега. Нека четничка села нису могла да издрже притисак усташа и комуниста на два фронта. Партизани би пљачкали храну и стоку у тим селима, а онда их палили. Убијали би арбитрарно и цивиле, о заробљеницима да не причам. Напади партизана би трајали по више недеља. С друге стране, исти ти далматински партизани на челу са Крстуловићем под којим су били и Пајчини из Губина, усташка упоришта попут Ливна су нападали много ређе и краткотрајније. Усташе би се заправо повукле после мањих чарки и остављале партизанима у граду доста муниције и хране које они потом покупе и искористе за нови круг напада на четнике. Да не причам да ниједно усташко село у околини таквих варошица нису ни пљачкали ни палили, а о ликвидацијама тек није било речи.
Ђујићеви четници су успели да ликвидирају Зиројевића 1942. У неколико наврата, нападали су и Пајчине у Губину, као освету за оно што су они њима приредили пре тога.
Након 50 година, Баја мали книнџа је одлетео у Америку на фону својих хитова у којима је хвалио војводу Ђујића. Војвода га је радо примио. Међутим, након што је чуо како се презива, рече му да није из Губина. Овај каже да јесте, а пита га војвода како му се звао деда и кад је добио одговор, војвода му рече да је он спалио кућу његовом деди и да би га убио да га је затекао живог. Не знам како је текао даљи ток сусрета између БМК и војводе, али сигурно није било пријатно. Или га је војвода истерао напоље. Давно сам читао или слушао о овој сцени између војводе и БМК, али имајући у виду да је његово село сасвим сигурно имало окршаје са војводом за које знам из других извора, мислим да је епизода сасвим тачна.
Ивер, ако не увек, а оно јако често не пада далеко од кладе. У случају БМК сигурно да не пада далеко. То и објашњава коме и зашто пева на увце ових дана. Зато ће и српски народ истерати Бају једном заувек из својих редова.
Аутор: Марко Пејковић
