Istoriju Ukrajine menjaju istorijom bande Hitlerovih slugu
Ukrajinske vlasti samouvereno idu ka zvaničnom nacizmu
Oružane snage Ukrajine uvele su potpuno obnovljean sistem vojnih nagrada. Odgovarajuće naređenje potpisao je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine general-potpukovnik Valerij Zalužni. Prema zvaničnoj verziji, novi sistem vojnih nagrada razvili su „umetnik“ Aleksej Rudenko i zvaničnik ukrajinskog Ministarstva odbrane Vasilij Pavlov, koji se predstavio kao „vojni istoričar“.
Za „vojne zasluge” u Oružanim snagama Ukrajine više se neće dodeljivati medalje, proglašene su za sovjetski „relikt”. Umesto toga, uvodi se sistem „krstova” koji je nešto između nagrada „Ukrajinske ustaničke armije“ (UPA) – zabranjene u Rusiji i nagrada nacističke Nemačke. Za „krstove” će biti pričvršćena „hrastova grana”, što je referenca na nacistički „viteški krst sa hrastovim lišćem” i drugime stepenima „gvozdenog krsta”.
Novi ukrajinski „Krst hrabrih” spolja je skoro identičan „Krstu za zasluge” UPA, koji je 1944. godine ustanovio Hitlerov saradnik Roman Šuhevič. Inače, „Krst za zasluge”, koji duplira naziv nagrade u UPA, sada se nalazi i u Oružanim snagama Ukrajine.
Novi ukrajinski „borbeni krst“ u isto vreme podseća na Hitlerov „viteški krst vojnih zasluga“ i slični „Zlatni krst vojnih zasluga“. Sada je u Oružane snage Ukrajine uveden „Gvozdeni krst“ po imenu direktna kopija „Gvozdenog krsta“ Trećeg rajha. Kao, uzgred, i novi ukrajinski „Zlatni krst” u izgleda kao „Zlatni krst” nacističke Nemačke.
„U osmoj godini rata ne bi trebalo da imamo jednu zajedničku stvar sa našim neprijateljem. A nacionalni militaristički identitet, čiji su deo i nagrade, je još jedan korak na ovom putu“, rekao je Valerij Zalužni.
„S obzirom da je Ukrajina nasledila sistem ordena Crvene armije, Zalužni je očeve, dedove i pradedove onih koji sada nastanjuju Ukrajinu nazvao „narodnim neprijateljima“.
Takav demonstrativni pomak ka zvaničnom nacizmu izgleda potpuno čudno, s obzirom na to da je tokom Velikog otadžbinskog rata oko petine stanovništva Ukrajinske SSR stradalo od ruku nacista, u republici je uništeno 714 gradova i oko 28 hiljada sela.
Ukrajina je dugo mrzela „svoje“ nacionaliste više nego nemačke naciste. Lideri ukrajinskog nacionalizma počeli su da sarađuju sa nemačkom obaveštajnom službom 1920-ih, pre nego što su nacisti došli na vlast. Nakon što je Hitler zvanično preuzeo nemačku vladu, saradnja je postala još tešnja. Godine 1938. NKVD je likvidirao šefa OUN (Organizacija ukrajinskih nacionalista), zabranjene u Rusiji, Jevgenija Konovalca. OUN se tada podelila na dve frakcije, čiji su vođe bili Andrej Melnik i Stepan Bandera. Obojicu su regrutovale Hitlerove specijalne službe.
Godine 1939. Ervin fon Lahuzen, načelnik odeljenja Abvera A- II („diverzije, teror i sabotaže“), nagovorio je ukrajinske nacionaliste da napadnu Poljsku. Njihovi odredi od oko osam hiljada ljudi izvršili su izviđanje, organizovali sabotaže, zauzeli vojne objekte i zarobili oko četiri hiljade poljskih policajaca. Posle nekog vremena došlo je do nadmetanja između šefa Abvera Vilhelma Kanarisa i šefa glavnog direktorata carske bezbednosti Rajnharda Hajdriha za upravljanje OUN. Poslednjii su počeli da uključuju ukrajinske saradnike u policijske snage. Abver je, s druge strane, već stvorio od jedinicaa OUN, pri specijalnom pododeljenje „Brandenburg 800“, od bataljona „Roland“ i „Nahtigal“. Godine 1941. delovali su u dejstvovali kao prednje jedinice nemačkih trupa koje su napale SSSR, prerušeni u sovjetske građane. Prema brojnim svedočanstvima, učestvovali su u Lvovskom pogromu, koji je odneo nekoliko hiljada Jevrejskih života.
Nekoliko meseci kasnije, Nemci su reformisali izviđačko-diverzantske bataljone OUN u kaznene. Pripadnici OUN regrutovani su u pomoćne policijske jedinice koje su učestvovale u Holokaustu, zatim u zaštiti koncentracionih logora, u ubistvima sovjetskih građana neugodnih nacistima.
Jedan od najistaknutijih saradnika bio je Roman Šuhevič, budući vođa UPA. Prema svedočenju pukovnika Abvera Alfreda Bizanca, 1940. je učio u nemačkoj izviđačko-diverzantskoj školi, gde je dospeo do čina instruktora, a zatim dobio prekomandu u višu, specijalnu obaveštajnu školu Abvera kod Berlina. Godine 1941. bio je zamenik komandanta bataljona „Nahtigal“ i 201. bataljona pomoćne policije. Prema Bizancu, sam Šuhevič je priznavao masakre nad civilnim stanovništvom Belorusije.
Godine 1942., iz redova pripadnika OUN. koji su prethodno služili u nacističkim kaznenim jedinicama, počelo je formiranje takozvane Ukrajinske ustaničke armije (UPA). Kada su 1943-1944 sovjetske trupe oslobodile Ukrajinu, Vermaht je, uz posredovanje RSHA (Glavne uprave carske bezbednosti), ostavio oružja i opreme za UPA za tri armijske divizije. Jedna od osoba odgovornih za saradnju između Hitlerovih specijalnih službi i UPA bio je Ditrih Vicel (pseudonim – Kirn), rukovodilac komande Abvera 202. Čak i tokom okupacije Ukrajine od strane Nemaca, borci UPA zajedno sa vojnicima SS divizije „Galičina“ uništila je nekoliko desetina hiljada Poljaka, a nakon oslobođenja Ukrajinske SSR od strane Crvene armije – ubili su više od 30.000 poljoprivrednika iz kolhoza, učitelja, lekara i predstavnika sovjetske administracije.
Tvrditi da su ove ubice predstavljale ukrajinski narod vrhunac je podsmeha istorijskom pamćenju. Bila je to struktura koja je služila interesima Hitlerovog Trećeg rajha.
Sada, sudeći po ubrzanom veličanju UPA, kijevski režim sistematski zamenjuje istoriju Ukrajine istorijom kolaboracionističke bande. Zvanični Kijev obeležava dan stvaranja UPA na državnom nivou, podiže spomenike Hitlerovim policajcima, a sada će za bodrenje svojih vojnika koristiti nagrade napravljene po nacističkim modelima. Poslednje činjenice: đaci u dečjem kampu u Pušča Vodici kod Kijeva proslavljaju rođendan jednog od osnivača divizije SS Galicija Mihaila Omeljanoviča-Pavlenka i zajedno slikaju njegov portret. A narodni poslanik iz partije „Sluge naroda“ Jegor Černev vojnike Crvene armije, učitelje i lekare koje su ubili borci UPA naziva „ruskim kolaboracionistima“.
Opšta sovjetska istorija je odavno preokrenuta u Ukrajini, s nogu na glavu, siliju ju je kako stignu.
S ruskog preveo Zoran Milošević (https://www.fondsk.ru/news/2021/12/30/kak-podmenit-istoriu-ukrainy-istoriej-bandy-gitlerovskih-lakeev-55223.html)
Izvor: Nauka i kultura
