Историјске српске покрајине из којих се састоји данашња Црна Гора
Ово су историјске српске покрајине из којих се састоји данашња Црна Гора.
Подсећамо, прва употреба назива Црна Гора потиче са краја 13. века. У једној повељи српског краља Милутина из 1296. године, помиње се први пут у историји реч „Црна Гора“ као назив за малени простор у северзападном делу историјске Зете.
Зета је заправо била дуго времена централна српска област, са српском престоницом Скадром, као њеним седиштем. Већина историјске Зете се данас налази у Албанији, а у овом малом делу западне Зете ког видите на карти је настала Црна Гора.
Претходни назив за Зету је био Дукља или Диоклитија, која је тако названа по древном римском граду Доклеја, који се налазио у близини данашње Подгорице.
Остатак данашње територије Црне Горе је припадао или Херцеговини Светог Саве (тј. Травунији, како се тај простор звао пре 1466. године, када је српски велможа Стефан Вукчић Косача узео титулу „херцега од Светог Саве“ тако променивши име Травунији) или Рашкој.
Већина историјске покрајине „Брда“ или „седморо Брда“ тј. простор 7 српских племана (Бјелопавлићи, Братоножићи, Васојевићи, Кучи, Морачани, Пипери и Ровчани), припада историјској покрајини Рашка, названој по својој престоници старом Расу. Тај простор је дуже био у Немањићкој Србији него у модерној Црној Гори.
Црна Гора заправо настаје падом Зете под турску окупацију 1496. године.
Када су пали под Турке престони зетски градови Скадар, Жабљак Црнојевића на ушћу Мораче у Скадарско језеро и острво Врањина на Скадараском језеру, постало је нужно да се зетски митрополит Вавила и господар Зете Иван Црнојевић преселе што даље од Турака.
Као најизолованије и најпогодније место за пресељење династије Црнојевића и зетских митрополита са простора Скадарског језера изабран је простор Подловћенског долца. Ту је некада протицала река „Цетиња“ или „Цетина“ која је негде до 15. века протицала средином данашњег Цетињског поља али је од последица неког од већих земљотреса у то доба река променила ток тј. поринула у земљу.
На тај простор Подловћенског долца већ су се претходно доселиле избеглице са Златибора, војвода Иван Боројев са својим синовима, који су први становници данашњег Цетиња.
Од тог пресељења митрополита Вавиле и Ивана Црнојевића и изградње манастира Пресвете Богородице на Цетињу 1484. године заправо почиње историја српске Црне Горе и престаје историја историјске Зете.
Пре 1484. године не може се причати о Црној Гори, а након 1484. године почиње историја Црне Горе али само оне старе Црне Горе уоквирене у 4 нахије (катунска, црмничка, љешанска и ријечка).
Све изван тог простора 4 нахије није Црна Гора. Брдска племена (чија територија припада историјској Рашкој) улазе једно по једно у састав Црне Горе и, због тога, држава се све до 1878. године званично зове „Црна Гора и Брда“. Исте године и делови Херцеговине Светог Саве, као и Барско приморје улазе по први пут у састав Црне Горе, док Бока, Грбаљ, Маине и остатак Приморја први пут улазе у састав Црне Горе тек 1945. године.
Аутор: Историја Срба
