Историја као инструмент геополитике

Почетком марта 2022. године Институт за политичке студије из Београда објавио је занимљив зборник о употреби историје у геополитичке сврхе. Аутори су из 11 држава (Србије, Бугарске, Македоније, Румуније, БиХ, Словачке, Пољске, Белорусије, Украјине и Русије и Грчке), а ово је прва књига ове врсте која на аргументован начин говори о инструметнализацији историје у геополитичке сврхе.

Приређивач је у предгвоору нагласио да Запад и непријатељи Словена и даље не мирују показују бројни индикатори. На пример, и у Србији и Русији покреће се акција формирања нових идентитета, по правилу србо и русофобичних. Тренутно у Србији, уз финансирање Сорош фонда, Брисела, Вашингтона и бројних других невладиних организација ради се на пројектима стварања у Централној Србији торлачке, а на Југу шопске нације. Бивши председник САД, Барак Обама, изјавио је да ће у „XXI веку у свету бити формиране нове нације, а тим процесом руководе САД, Велика Британија и њихови савезници“. Јасно је да актуелна „криза идентитета“ има свој политички узрок, те апсолутно није случајно то што савремени човек, према мишљењима З. Баумана о Ј. Харбамса, мора неколико пута дневно да се „самоопредељује“ и идентификује. Другим речима нема ни говора да се подржава нешто трајно, вечно, па ни идентитет код људи.

Отуда не чуди појава „Хашке историје“ коју је „писао“ трибунал у Хагу пристрасно судећи учеснцима рата на подручју бивше Југославије, углавном Србима, како би овом народу наметнуо стигму геноцидности, коју, додуше на другачији начин, Запад намеће и Русима.

Историја је главно средство „меке моћи“ у растакању државотворности и идентитета бројних народа, а међу Словенима главни удар је на Русе, Србе, Белорусе и Украјинце. Сан непријатеља ових народа је да се Русија сведе на „Московију“, а Србија на Београдски пашалук. Белорусији и словенској Украјини не остављају ни толико.

Шта не смемо заборавити?

Истовремено са борбом против лажне историје, не треба заборавити на следеће ствари.

Прво, „ратови историја“ у које се Москва тек недавно укључила нису историја, већ чиста геополитика, део хибридног рата који Запад води против православних Словена, али Русије и Србије посебно.

Друго, ова кампања има за циљ да демонизује Словене – Русију, Белорусију и Србију како би све њих заједно натерали да се покају и растану од јединог, у ствари, моралног језгра које држи нацију на окупу – Велике победе.

Треће, крајњи циљ је приморавање Москве, Минска и Београда на све врсте компензација и репарација, са перспективом територијалних уступака (Срби су ово већ осетили). Познавајући савесност и тежњу ка истини, који су органски својствени именованим народима, треба признати да ово представља најсуровији ударац по души и срцу народа. Јер и најодвратнији историјски митови се обично измишљају од фрагмената историјске истине, а не само од бестидних лажи, којих је, међутим, више него довољно.

Другим речима, имамо посла са подмуклим планом Запада против Русије, Белорусије и Србије који је, понављамо, усмерен на одштету – и то у великим износима – за грехе које нису починили.

У сваком случају, овај покушај да се укаже не инструментализацију историје од стране геополитике је јединствен и надамо се да ће и други поћи овим путем у разобличавању лажне историје и свега што иде уз њу и са њом.

У зборнику има 33 чланка, а ево неких аутора и наслова студија: Раде Јанковић је писао о ИСТОРИОГРАФИЈИ КАО МЕКОЈА СИЛИ ГЕОПОЛИТИКЕ, Емил Миланов о томе да ИСТОРИЈА ЈЕСТЕ ИНСТРУМЕНТ ГЕОПОЛИТИКЕ, Јелена Вакулина и Наталија Белоус, пишу о ГЕОПОЛИТИЦИ, ПАТРИОТИЗМУ И ВАЖНОСТИ ЗНАЊА ИЗ ИСТОРИЈЕ, Зоран Милошевић и Ванда Божић, аутори су чланка (НЕО)ТРОЦКИЗАМ И ЊЕГОВА ИСТОРИЈА КАО ИНСТРУМЕНТ САВРЕМЕНЕ ГЕОПОЛИТИКЕ.

УЧЕСНИЦИ НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ „ИСТОРИЈА КАО ИСНТРУМЕНТ ГЕОПОЛИТИКЕ“

Изузетан чланак је аутора Владимира Романовича Марченка, ЈЕДИНСТВО ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА И УКРАЈИНСКОГ НЕОНАЦИЗМА У РЕВИЗИЈИ ИСТОРИЈСКОГ ПАМЋАЊА НАРОДА, затим Миломира Степића, ИСТОРИЈСКО-ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ (И)РЕВЕРЗИБИЛНОСТИ ПРОЦЕСА „ЕТНO-ИНЖЕЊЕРИНГА“, Кирила Шевченка, ИСТОРИЈА КАО ИНСТРУМЕНТ ЗА ДИЗАЈНИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА. Љубише Деспотовића и Вање Глишина, ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ ФОРМИРАЊА СИНТЕТИЧКИХ НАЦИЈА КАО ДОГОВОРНИХ НАЦИЈА НА ПРОСТОРУ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, Богдане Кољевић Грифит, САВРЕМЕНИ ТОТАЛИТАРНИ ДИСКУРС И АНТИ-ИСТОРИЈА КАО ПРЕТПОСТАВКЕ „ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА БОСАНСКЕ НАЦИЈЕ“ и Бојана Драшковића, ХРВАТСКА ИСТОРИЈА У СВЕТЛУ ГЕОПОЛИТИКЕ.

Веома заниумљуве студије приложили су Ђуро Бодрожић, који је написао рад РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА И БАЛКАНСКА ИСТОРИЈА, те Јован Јањић, СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, У ГЕОПОЛИТИЧКОМ КОНТЕКСТУ.

Боривоје Милошевић пише о ИСТОРИЈСКОМ РЕВИЗИОНИЗМУ И ПОЛИТИЧКОЈ ЗЛОУПОТРЕБИ УЛАСКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ У БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ 1918. ГОДИНЕ, а Јуриј Сергејевич  Павловец аутор је чланка ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА КАО СРЕДСТВО ЗА РАЗЈЕДИЊЕЊА НАРОДА БЕЛОРУСИЈЕ, РУСИЈЕ И УКРАЈИНЕ.

Едуард Попов аутор је актуелног чланка ПОСТМАЈДАНСКА УКРАЈИНА: ОД КУЛТА НОВИХ ИСТОРИЈСКИХ ХЕРОЈА ДО ПРОМЕНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ МЕТРИЦЕ

Историја као инструмент геополитике, зборник радова са међународне научне конференције, прво издање, Приредио Зоран Милошевић, Институт за политичке студије, Београд, 2022, стр. 706.

ЦЕНА 3.000,00 динара

Телефон 011/3349205

Извор: Наука и култура

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!