Историја као инструмент геополитике
Почетком марта 2022. године Институт за политичке студије из Београда објавио је занимљив зборник о употреби историје у геополитичке сврхе. Аутори су из 11 држава (Србије, Бугарске, Македоније, Румуније, БиХ, Словачке, Пољске, Белорусије, Украјине и Русије и Грчке), а ово је прва књига ове врсте која на аргументован начин говори о инструметнализацији историје у геополитичке сврхе.
Приређивач је у предгвоору нагласио да Запад и непријатељи Словена и даље не мирују показују бројни индикатори. На пример, и у Србији и Русији покреће се акција формирања нових идентитета, по правилу србо и русофобичних. Тренутно у Србији, уз финансирање Сорош фонда, Брисела, Вашингтона и бројних других невладиних организација ради се на пројектима стварања у Централној Србији торлачке, а на Југу шопске нације. Бивши председник САД, Барак Обама, изјавио је да ће у „XXI веку у свету бити формиране нове нације, а тим процесом руководе САД, Велика Британија и њихови савезници“. Јасно је да актуелна „криза идентитета“ има свој политички узрок, те апсолутно није случајно то што савремени човек, према мишљењима З. Баумана о Ј. Харбамса, мора неколико пута дневно да се „самоопредељује“ и идентификује. Другим речима нема ни говора да се подржава нешто трајно, вечно, па ни идентитет код људи.
Отуда не чуди појава „Хашке историје“ коју је „писао“ трибунал у Хагу пристрасно судећи учеснцима рата на подручју бивше Југославије, углавном Србима, како би овом народу наметнуо стигму геноцидности, коју, додуше на другачији начин, Запад намеће и Русима.
Историја је главно средство „меке моћи“ у растакању државотворности и идентитета бројних народа, а међу Словенима главни удар је на Русе, Србе, Белорусе и Украјинце. Сан непријатеља ових народа је да се Русија сведе на „Московију“, а Србија на Београдски пашалук. Белорусији и словенској Украјини не остављају ни толико.
Шта не смемо заборавити?
Истовремено са борбом против лажне историје, не треба заборавити на следеће ствари.
Прво, „ратови историја“ у које се Москва тек недавно укључила нису историја, већ чиста геополитика, део хибридног рата који Запад води против православних Словена, али Русије и Србије посебно.
Друго, ова кампања има за циљ да демонизује Словене – Русију, Белорусију и Србију како би све њих заједно натерали да се покају и растану од јединог, у ствари, моралног језгра које држи нацију на окупу – Велике победе.
Треће, крајњи циљ је приморавање Москве, Минска и Београда на све врсте компензација и репарација, са перспективом територијалних уступака (Срби су ово већ осетили). Познавајући савесност и тежњу ка истини, који су органски својствени именованим народима, треба признати да ово представља најсуровији ударац по души и срцу народа. Јер и најодвратнији историјски митови се обично измишљају од фрагмената историјске истине, а не само од бестидних лажи, којих је, међутим, више него довољно.
Другим речима, имамо посла са подмуклим планом Запада против Русије, Белорусије и Србије који је, понављамо, усмерен на одштету – и то у великим износима – за грехе које нису починили.
У сваком случају, овај покушај да се укаже не инструментализацију историје од стране геополитике је јединствен и надамо се да ће и други поћи овим путем у разобличавању лажне историје и свега што иде уз њу и са њом.
У зборнику има 33 чланка, а ево неких аутора и наслова студија: Раде Јанковић је писао о ИСТОРИОГРАФИЈИ КАО МЕКОЈА СИЛИ ГЕОПОЛИТИКЕ, Емил Миланов о томе да ИСТОРИЈА ЈЕСТЕ ИНСТРУМЕНТ ГЕОПОЛИТИКЕ, Јелена Вакулина и Наталија Белоус, пишу о ГЕОПОЛИТИЦИ, ПАТРИОТИЗМУ И ВАЖНОСТИ ЗНАЊА ИЗ ИСТОРИЈЕ, Зоран Милошевић и Ванда Божић, аутори су чланка (НЕО)ТРОЦКИЗАМ И ЊЕГОВА ИСТОРИЈА КАО ИНСТРУМЕНТ САВРЕМЕНЕ ГЕОПОЛИТИКЕ.

Изузетан чланак је аутора Владимира Романовича Марченка, ЈЕДИНСТВО ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА И УКРАЈИНСКОГ НЕОНАЦИЗМА У РЕВИЗИЈИ ИСТОРИЈСКОГ ПАМЋАЊА НАРОДА, затим Миломира Степића, ИСТОРИЈСКО-ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ (И)РЕВЕРЗИБИЛНОСТИ ПРОЦЕСА „ЕТНO-ИНЖЕЊЕРИНГА“, Кирила Шевченка, ИСТОРИЈА КАО ИНСТРУМЕНТ ЗА ДИЗАЈНИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА. Љубише Деспотовића и Вање Глишина, ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ ФОРМИРАЊА СИНТЕТИЧКИХ НАЦИЈА КАО ДОГОВОРНИХ НАЦИЈА НА ПРОСТОРУ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, Богдане Кољевић Грифит, САВРЕМЕНИ ТОТАЛИТАРНИ ДИСКУРС И АНТИ-ИСТОРИЈА КАО ПРЕТПОСТАВКЕ „ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА БОСАНСКЕ НАЦИЈЕ“ и Бојана Драшковића, ХРВАТСКА ИСТОРИЈА У СВЕТЛУ ГЕОПОЛИТИКЕ.
Веома заниумљуве студије приложили су Ђуро Бодрожић, који је написао рад РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА И БАЛКАНСКА ИСТОРИЈА, те Јован Јањић, СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, У ГЕОПОЛИТИЧКОМ КОНТЕКСТУ.
Боривоје Милошевић пише о ИСТОРИЈСКОМ РЕВИЗИОНИЗМУ И ПОЛИТИЧКОЈ ЗЛОУПОТРЕБИ УЛАСКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ У БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ 1918. ГОДИНЕ, а Јуриј Сергејевич Павловец аутор је чланка ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА КАО СРЕДСТВО ЗА РАЗЈЕДИЊЕЊА НАРОДА БЕЛОРУСИЈЕ, РУСИЈЕ И УКРАЈИНЕ.
Едуард Попов аутор је актуелног чланка ПОСТМАЈДАНСКА УКРАЈИНА: ОД КУЛТА НОВИХ ИСТОРИЈСКИХ ХЕРОЈА ДО ПРОМЕНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ МЕТРИЦЕ

ЦЕНА 3.000,00 динара
Телефон 011/3349205
Извор: Наука и култура