Историчар: Зна ли Вучић зашто цар Лазар и Обилић нису Мурату понудили поделу КиМ?
Један од првих и најлепших описа Косовског завета доноси Дубровчанин Лудовик Цријевић Туберон, историчар из 15. века. Чак је и он, као католички свештеник остао задивљен пред чашћу и храбрости Лазарових јунака и дивио им се иако су по вери били мрски му шизматици. Шта би Туберон рекао данас да види Вучићеве јунаке? Марка Ђурића и Српску листу?
И како су цар Лазар и Милош Обилић реаговали? Нису се потурчили, нису се поклонили, нити Мурату понудили поделу Косова, него су Мурата поделили на пола, од учкура до белог грла.
Из перспективе данашњег себичног и кукавичког човека запада Косовски завет се чини апсурдан, али из перспективе Косовског завета апсурдно је западњачко друштво.
Друштво изграђено на хедонизму, егоизму, конзумеризму, бесмоучном стицању материјалног… паре, дрога, алкохол, шопинг, јефтина забава и сејс су вредности са којима Запад покушава попунити своју празнину.
Али та празнина је духовна и не пуни се дупетом Ким Кардашијан. Не пуни се кокаином. То су само анестетици и седативи који обузму мозак да заборави колико му је живот јадан и празан.
Имао је и цар Лазар десет таквих гузара као КиМ. Није био неки испосник који се згрчио од скрушености, али је знао приоритете. Духовно, па материјално. Љубав и знање, па забава. Изнад свега жена, породица, народ и земља. Било је и тада напијања и секса, али им нису били смисао живота, него периоди одушка пред нове животне битке.
Најбоље ствари у животу не могу се описати речима. Не могу се изразити у доларима.
Зашто цар Лазар није пристао на поделу Косова са Турцима и рекао да је мир најважнији? Какав мир? За кога? За нова партијска запошљавања? За ударања по носу на сплавовима?
За посебно одељење у вртићима у којем ће бити трансродна деца? За још Задруга и Парова? За дечка Александре Бурсач који шаље поруке Анђели Вештици? За дебилну опозицију жељну власти која би у свему била још гора и сервилнија од ових садашњих?
Овој и оваквој Србији не треба мир него рат! Рат са свим манама и слабостима српског друштва које је сваким даном све болесније од болести која долази са Запада. Индијанци су то звали ветико – вирус зла.
Ако неко хоће узети моју душу, ја не могу жртвовати душу да ме пусти на миру. Косово је душа Србије. О каквом миру прича онај који је продао и предао своју душу? Не живи човек само од хлеба каже Исус. Ни од Задруга и Парова.
Срби су Албанцима понудили највише што је икад ико понудио отимачу његове земље. И то не неке неважне као Фокланди него најсветије. Више од аутономије, мање од независности.
У свим општинама где Албанци чине већину имали би потпуну власт без да се за ишта пита Београд. Од тога не може више. Никад ни један српски државник није преживео своје грешке у вези Косова, па неће Вучић. Његова владавина процењује се само по једном: да ли ће издати Косово? И само по томе ће га памтити, а не по томе колико је „Линдла“ отворио по Србији.
Косово није логика, није рацио. Косово је метафизика. Баш у њему има нешто што натера сваког Србина да на крају поступи исто као цар Лазар и његови свети ратници.
Без Косова Србин се не разликује од дебелог Немца у белим чарапама које носи на сандале, ни од кретеноидног Американца који ждере у МекДоналдцу.
Бог није створио Србе да их злочинац Клинтон тапше по рамену. Бог је створио Србе јер Американци требају хероје. Вредности Косовског завета могу спасити посрнули Запад.
Наши преци су више од свега волели мир. Винча више од 2.000 година није ратовала. Пут наших предака био је пут ненасиља.
Пут мира. Исус каже: „Благословљени миротворци, они ће се синовима Божјим звати.“ Али, цар Лазар и сви наши преци су знали: ако је цена мира издаја, онда нам такав мир не треба!
Горан Шарић, историчар и католички теолог
Извор: Србин.инфо
