Istoričar: Zna li Vučić zašto car Lazar i Obilić nisu Muratu ponudili podelu KiM?
Jedan od prvih i najlepših opisa Kosovskog zaveta donosi Dubrovčanin Ludovik Crijević Tuberon, istoričar iz 15. veka. Čak je i on, kao katolički sveštenik ostao zadivljen pred čašću i hrabrosti Lazarovih junaka i divio im se iako su po veri bili mrski mu šizmatici. Šta bi Tuberon rekao danas da vidi Vučićeve junake? Marka Đurića i Srpsku listu?
I kako su car Lazar i Miloš Obilić reagovali? Nisu se poturčili, nisu se poklonili, niti Muratu ponudili podelu Kosova, nego su Murata podelili na pola, od učkura do belog grla.
Iz perspektive današnjeg sebičnog i kukavičkog čoveka zapada Kosovski zavet se čini apsurdan, ali iz perspektive Kosovskog zaveta apsurdno je zapadnjačko društvo.
Društvo izgrađeno na hedonizmu, egoizmu, konzumerizmu, besmoučnom sticanju materijalnog… pare, droga, alkohol, šoping, jeftina zabava i sejs su vrednosti sa kojima Zapad pokušava popuniti svoju prazninu.
Ali ta praznina je duhovna i ne puni se dupetom Kim Kardašijan. Ne puni se kokainom. To su samo anestetici i sedativi koji obuzmu mozak da zaboravi koliko mu je život jadan i prazan.
Imao je i car Lazar deset takvih guzara kao KiM. Nije bio neki isposnik koji se zgrčio od skrušenosti, ali je znao prioritete. Duhovno, pa materijalno. Ljubav i znanje, pa zabava. Iznad svega žena, porodica, narod i zemlja. Bilo je i tada napijanja i seksa, ali im nisu bili smisao života, nego periodi oduška pred nove životne bitke.
Najbolje stvari u životu ne mogu se opisati rečima. Ne mogu se izraziti u dolarima.
Zašto car Lazar nije pristao na podelu Kosova sa Turcima i rekao da je mir najvažniji? Kakav mir? Za koga? Za nova partijska zapošljavanja? Za udaranja po nosu na splavovima?
Za posebno odeljenje u vrtićima u kojem će biti transrodna deca? Za još Zadruga i Parova? Za dečka Aleksandre Bursač koji šalje poruke Anđeli Veštici? Za debilnu opoziciju željnu vlasti koja bi u svemu bila još gora i servilnija od ovih sadašnjih?
Ovoj i ovakvoj Srbiji ne treba mir nego rat! Rat sa svim manama i slabostima srpskog društva koje je svakim danom sve bolesnije od bolesti koja dolazi sa Zapada. Indijanci su to zvali vetiko – virus zla.
Ako neko hoće uzeti moju dušu, ja ne mogu žrtvovati dušu da me pusti na miru. Kosovo je duša Srbije. O kakvom miru priča onaj koji je prodao i predao svoju dušu? Ne živi čovek samo od hleba kaže Isus. Ni od Zadruga i Parova.
Srbi su Albancima ponudili najviše što je ikad iko ponudio otimaču njegove zemlje. I to ne neke nevažne kao Foklandi nego najsvetije. Više od autonomije, manje od nezavisnosti.
U svim opštinama gde Albanci čine većinu imali bi potpunu vlast bez da se za išta pita Beograd. Od toga ne može više. Nikad ni jedan srpski državnik nije preživeo svoje greške u vezi Kosova, pa neće Vučić. Njegova vladavina procenjuje se samo po jednom: da li će izdati Kosovo? I samo po tome će ga pamtiti, a ne po tome koliko je „Lindla“ otvorio po Srbiji.
Kosovo nije logika, nije racio. Kosovo je metafizika. Baš u njemu ima nešto što natera svakog Srbina da na kraju postupi isto kao car Lazar i njegovi sveti ratnici.
Bez Kosova Srbin se ne razlikuje od debelog Nemca u belim čarapama koje nosi na sandale, ni od kretenoidnog Amerikanca koji ždere u MekDonaldcu.
Bog nije stvorio Srbe da ih zločinac Klinton tapše po ramenu. Bog je stvorio Srbe jer Amerikanci trebaju heroje. Vrednosti Kosovskog zaveta mogu spasiti posrnuli Zapad.
Naši preci su više od svega voleli mir. Vinča više od 2.000 godina nije ratovala. Put naših predaka bio je put nenasilja.
Put mira. Isus kaže: „Blagoslovljeni mirotvorci, oni će se sinovima Božjim zvati.“ Ali, car Lazar i svi naši preci su znali: ako je cena mira izdaja, onda nam takav mir ne treba!
Goran Šarić, istoričar i katolički teolog
Izvor: Srbin.info