Исповест мајке коју су СНС батинаши ударили на шабачком мосту

“У добру се не понеси, а у злу се не дај.“[1]

Са заставом

Као мајка која је одговорна за своје дете, али и другу децу, према својим могућностима борим се за њихову будућност. Зато сам се те кобне суботе 27.11.2021. године и појавила на Новом мосту у Шапцу,  где је по најави блокиран саобраћај на сат времена[2]. Присуство великог броја породица са малом децом само потврђује оно што је било најављено, да се радило о мирном протесту, чији је једини циљ био да скрене пажњу на вапаје обичних грађана да се заустави Пројекат “Рио Тинто“ и уништавање животне средине.

Да то не буде мирно окупљање грађана побринули су се СНС моћници и њихови криминалци, који су тог дана одлучили да демонстрирају своју моћ. Прво су наредили полицији да се склони, а онда су послали своје криминалце са багером, моткама и чекићима на голоруки народ. Иза њих су остали повређени грађани и истраумирана деца и жене. У једном моменту сам стајала и држала нашу заставу. Када се група батинаша враћала према својим аутима, један од њих ме је отпозади ударио ногом у леђа у пределу бубрега. Мучки ударити жену, и и то са леђа права је одлика данашње власти и њихових батинаша.

У болници

Услед налета беса и адреналина нисам одмах осетила болове. Касније тог дана јавили су се болови у пределу бубрега, па сам отишла у болницу да потражим помоћ лекара. Завршила сам на инфузији. По службеној дужности, медицинско  особље је обавестило полицију и они су узели од мене изјаву у вези физичког напада ма мосту. На основу те изјаве, они су требали да утврде чињенице, пронађу нападача и да поднесу пријаву. Уместо да због ударца, физичког и душевног бола, буде поднета кривична или прекршајна пријава од стране надлежних органа, предмет је стављен ад акта. Истовремено, мени ће написати прекршајну пријаву због ометања саобраћаја. Нисам ни претпостављала да полиција, која је побегла са моста и пустила криминалце да туку народ, ради по закону, већ по директиви оних на власти.

Гледајући снимке немилих сцена са моста, нашла сам и онај где се види како ме СНС батинаш удара са леђа.

Оно што ме је посебно заболело, много више од добијеног ударца, јесте понашање полиције као оличења државе у тој критичној ситуацији. Полиција је мене и моје пријатеље који смо стигли први на мост легитимисала и упозорила, а онда када је требало да заштити часне грађане, препустила их је на милост и немилост локалних СНС криминалаца. Зато што сам овој држави подарила дете и због настојања да му обезбедитим нормалан и здрав живот, проглашена сам од стране председника и премијерке, са свим другим часним грађанима који су били на протесту, за некакве терористе и оне који раде против ове државе. Истовремено су џелати проглашени за жртве, односно онај који ме је ударио и остале његове колеге батинаши са моткама,  чекићима и багером, за узорне грађане.

Не кајем се што сам била на мосту и, ако треба, опет ћу бити. Не бојим се претње оних који злоупотребљавају власт и раде против ове државе и народа, нити њихових плаћених батинаша, јер сам свесна да ако ја одустанем, моје дете и сва наша деца немају шансу за нормалан живот. Моја борба за здраву средину у којој треба да живе и одрастају наша деца, за правду и слободу, нема цену. Никада нећу одустати, а понајмање ће ме уплашити шака плаћеника. Слобода наше деце и наша слобода дају ми снагу да издржим све ударце и сва искушења. Чиним што до мене стоји, а остало препуштам Господу!

Народе мој, ово зло са уништавањем животне средине и наших живота неће стати, ако га ми не зауставимо. Ствар је поприлично јасна и једноставна. Или они или ми!

Аутор: Марија Јовановић


[1] Народна пословица

[2] У Шапцу СНС батинаши тукли голоруки народ уз подршку полиције

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!