Испорука Слободана Милошевића Хагу на Видовдан једна је од највећих понижења у историји српског народа
У лету изнад Дунава, последњи пут се окренуо, кроз прозор хеликоптера погледао Београд и рекао „Тако је леп.“ Пар минута раније, Слободан Милошевић је у затворском комбију који је пратио само један стари мерцедес без ознака, стигао на хелиодром Државне безбедности на Бањици. Тамо су га чекала 3 хеликоптера ДБ-а, министар полиције Душан Михајловић и Кевин Куртис, истражитељ Међународног трибунала, као и неколико службеника ДБ-а у цивилу.
Куртис је испред хеликоптера Милошевићу прочитао његова права, док Милошевић није на њега обраћао пажњу већ се зезао са преводиоцем и питао га где је тако добро научио енглески језик. Током укрцавања у хеликоптере Милошевићу и његовој пратњи допаде исти онај хеликоптер којим је летео на Газиместан 12 година раније. Два пилота у униформама без ознака салутираше Слоби уз „Извини председниче“, на шта им он кратко одговори „Момци данас је Видовдан.“
Хеликоптери полетеше у формацији стреле а након што заврши последње разгледање Београда из ваздуха, Слобо од затворског чувара затражи цигарету, на шта му Куртис рече да је у ваздуху пушење забрањено. Слобо га поново игнорише и док шибицом пали цигарету, показује прстом на пепељару и кратко одговара „Ово је мој хеликоптер“, затим се окреће према Куртису и док увлачи дим пита га чиме се бави у слободно време када не хапси невине људе попут њега.
Лет од Београда до америчке војне базе Орао у Тузли није трајао дуго, тамо их дочека поручник Енди Милани, командант Делта Форса. Током примопредаје, Слобо игнорише и Миланија те цело време разговара са америчким војником који је био задужен за снимање, те га између осталог пита како му стоји лептир машна и објашњава му како да користи зум на камери.
У току ноћи у базу слеће авион БАЕ-146, Краљевског летећег одреда, који Слобу одвози за Ајндховен, одакле ће директно у Хаг бити пребачен копненим путем негде у ово доба. У међувремену, 3 хеликоптера су поново у формацији стреле, али овог пута брзином метка, вратили се за Београд.
5 месеци након што су Америка и Енглеска са 65 милиона долара финансирали 5. октобар и пружили сву логистику, аутобусе, багере и камионе људима да пале и руше свој Београд, у вили Мир од стране непознатих лица са фантомкама ухапшен је Слободан Милошевић. Пре излаза из виле своје киднапере је замолио да му допусте да се обрије, што је и урадио са киселом водом поред свеће, јер је данима доток воде и струје у вилу био искључен. Пребацују га у Централни затвор у блок звани „Хајат“, где је имао топлу воду и кревет на спрат.
У наредна два месеца колико ће ту провести до изручивања, чуварима ће делити кухана јаја од доручка, једно вече ће провести са управником затвора пијући виски и причајући о животу, док ће породице осталих затвореника испред затвора организовати свакодневне протесте због његовог хапшења.
Затим, као да није постојао други датум, водећи се провокацијом, на Видовдан те 2001. године Слобу су изручили у Хаг. Док је излазио из ЦЗ-а, 1.000 затвореника је у глас певало песму „Видовдан.“
У Хагу се бранио сам, кроз чврсту одбрану покушавао је да докаже да је тај трибунал место које скида главе само Србима, сваку прилику користио је да га исмеје. Био је главни кухар за 40 затвореника у свом блоку који су тражили да он куха. У затвору је био и венчани кум Предрагу Бановићу из Приједора. 3 месеца пред смрт писао је руској амбасади у Холандији где је отворено рекао да га трују, нико није реаговао. „Умро“ је 11. марта 2006. године, док његови доктори у Србији тврде да је умро дан раније, и да су чекали да виде шта ће са телом.
Киднаповање и испорука Слободана Милошевића страном казамату и то на Видовдан једна је од највећих издаја у историји српског народа, а било их је много. Они који су га изручили, врло брзо су изгубили главу од истих оних који су платили за његово изручење.
Ако је заслужио, могли смо само да му судимо ми у Србији.
Што би рекао Петар Божовић: „Ми Срби кад бијемо, бар бијемо своје па им подигнемо споменик.“
Аутор: Деан РС
