Испитујте духове, није сваки дух од Бога

Дух екуменизма завладао је Београдском патријаршијом

“Мрзе ли вас, то Христа у вама мрзе;

гоне ли вас, то Христа у вама гоне, јер хоће да га истерају из вас.“

Свети Јустин Ћелијски

Када је почео прогон владике Артемија, замолио сам мог старца Рафаила Берестова да се помоли за владику да га Господ сачува од злих и лукавих екумениста. Много пута сам се уверио у прозорљивост старца Рафаила, мада се он јако труди да тај велики Божији дар сакрије!
Рекао ми је треба владику Артемија склонити из Србије, екуменисти ће да га расчине. Предложио сам баћушки Рафаилу да га назовемо и да поразговарамо са Владиком Артемијем.

У току разговора преко телефона смо упозорили владику Артемија да ће екуменисти папољубци да га расчине, да треба да се сакрије и оде из Србије на неко време. Одговорио је да не може да остави Србију у оваквим тешким временима и да не жели да напусти своју духовну децу, одговорио је да се предаје у руке Божије нека буде што буде али Србију и своју духовну децу не може и не жели да напусти! Узели смо благослов од Владике Артемија и на томе се наш телефонски разговор и завршио!

За оне који оптужују да је Владика Артемије направио нову Цркву, пошто је рукоположио сам хорепископе, а знамо да је хорепископ нижи у чину од владике! Да видимо да ли је то баш тако како они тврде екуменисти. Да видимо шта о томе кажу Православни Свети Оци  и предања Православне Цркве!

Шта нам говори Предање Цркве када је Црква нападнута од јеретика, као што је данас нападнута од јеретика екумениста и глобалиста!

„Такође, појединачна епископска хиротонија се дешавају у Православној Цркви у време гоњења и под доминацијом разних јереси. Таква су православни епископи вршили чак и за туђе епархије, што, чини се, не одговара Светим канонима. Објашњавајући и Правдајући такве поступке Православних епископа, Свети Никифор Исповедник, Патријарх Цариградски, у свом Првом одговору, учи да „У време јереси, по нужди, не мора се све дешавати по Правилима утврђеним у време мира“… Дакле, Житија светих и Пролог сведоче да је за време Диоклецијановог гоњења свештеномученик Аутоном (на његов спомен 12. септембра) „поставио Корнилија за епископа, а он је отишао у азијску земљу, где је почео да искорењује трње атеизма и ширио свету веру у Јединог Бога.“ Епископ Кизички Теодосије, у време гоњења цара Декија, „посветио је блаженог Никона (спомен на њега 23. марта) најпре за ђакона, затим за презвитера, а на крају га је хиротонисао и у епископа.  против хришћана у граду Визадину, који је заузео персијски цар Саворије, „када је већ био близу упокојења, владика Илиодор, уместо себе је Дисана презвитера хиротонисао“ (помен се и 9. априла).  За време аријанске јереси, која је смућивала све верне у васељени, идолопоклоник цар Јулијан Одступник подиже нови прогон хришћана.  Како сведоче Житија светих, „ови прогони су довели до тога да су многе Православне Цркве (у то време) остале без својих служитеља, свети престоли остали без епископа, од којих су једни погубљени, а други растурени. било од аријанаца за време Констанцијеве владавине, било од идолопоклоника за време Јулијанове владавине.  Било је тако тешко да Господ није зауставио живот и владавину Јулијана, тешко да би иједна Православна црква са својим служитељима остала нетакнута.  У тако жестоко време, свети Јевсевије (спомен му је 22. јуна), кријући своје архијерејско достојанство, обукао се у војничку одећу и у овом облику почео да обилази Сирију, Феникију и Палестину, утврђујући хришћане у Православној вери Где год је нашао цркву без служитеља, тамо је постављао свештенике и ђаконе и друге клирике, а свуда је постављао епископе само оне који су одбацивали Аријеву јерес и веровали Православно.  Свети Стефан Сурошки (сећање му је 15. децембра), осетивши приближавање смрти у условима преовлађујућег иконоборства, „на његово место поставио је свог клирика Филарета за архиепископа Сурожа“.

Осим тога, „Споменици старо Хришћанске Цркве или Хришћанске старине“, објављени у Санкт Петербургу 1829. године, сведоче да: „када је аријанство запретило Цркви опасношћу, Атанасије Велики се вратио из тамнице, у разним градовима кроз које је пролазио. , иако нису били његова епархија, хиротонисао је без оклевања.  Исто је учинио и Јевсевије Самосатски за време прогона аријанаца под Валенсом.  Он је, по Теодориту, обучен у војничку одећу, прошао сву Сирију, Феникију и Палестину, рукополагајући презвитере и ђаконе, постављајући их на друге црквене степене и исправљајући све нереде који су били у црквама.  Слично, у Сирији, Киликији и другим местима која Теодорит набраја, хиротонисао је епископе.  Све је то било противно општим правилима, али је то захтевало благостање Цркве, која им је у таквим случајевима давала моћ да делују као епископи целе Васељенске Цркве.  (…) Хиротоније које су вршили само један или два епископа, иако се сматрало погрешним, имале су своју моћ.  (…) Сидерија, епископа палебистичког, хиротонисао је само један епископ;  међутим Атанасије (Велики) не само да је одобрио и потврдио његову хиротонију, него га је и узвео на престо митрополита епископа птолемандијског, сазнавши да је користан.  Дакле, рукоположење само од једног епископа сматрало се важећим.

Православна браћо и сестре Светосавци храбро браните и исповедајте Православну веру Господа нашег Исуса Христа против свејереси екуменизма и глобализма!

С вером у Бога за Крст Часни и слободу златну!

Косово је Србија, Србија је ХРИСТОВА!

Господе благослови
Богородице управи

Аутор: инок Дамјан Света Гора

Хвала на поверењу! Молим вас поделите, ширите истину!