Историја

Илијаш је највише познат по једном од најмонструознијих злочина икад забиљежених

Copyright Printscreen/Youtube

ОпЋина Илијаш је названа по Светом Илији, што говори и само њено име. Томе сведочи и храм Светог пророка Илије у овом месту, као и многе мученичке гробнице српских предака. Овај храм је подигнут 1881. године на месту старе црквене брвнаре, а његови камени споменици и данас сведоче о животу Срба на подручју Илијаша. У овој цркви се налази и Јеванђеље које је аустроугарски цар Јосип I даровао митрополиту дабробосанском Георгију Николајевићу. У близини храма подигнута је и прва школа у овим крајевима, чијој изградњи је кумовао краљ Александар Карађорђевић.

Илијашке Србе кроз историју прате многа страдања и непрестана борба за слободу. Споменици српским мученицима овде су низани један за другим како је који рат надолазио. Сваком освајачу Срби су се супростављали и крвљу плаћали борбе за своју слободу. Илијаш је некад био српска општина са 20.000 Срба, а данас је опЋина са њих једва двестотињак.

После задњег рата, Илијаш је био једна од општина из састава Српског Сарајева која се на папиру предала тзв. ФБиХ. Ова општина била је само један од зачина у подели БиХ а грађанима Илијаша одмах је било јасно да су и они жртве планиране поделе „51-49%.” Не желећи живот одвојен од свог народа, у незапамћеном егзодусу фебруара 1996. године, Срби напуштају свој Илијаш. Чим су последњем Србину видели леђа, поисламљени Срби добијају храброст и пале цркву Светог Илије а гробље преоравају.

Цркву су напунили сеном и тракторским гумама те ју полили бензином. Од потпуног уништења спасио ју је грчки контигент мировних снага који је био стациониран у близини.

Напади на ову цркву чести су и у данашњем „мирнодопском” добу. Ипак, сваког Илиндана, Срби се овде редовно окупљају како се не би избрисао овај једини српски траг на подручју Илијаша.

Илијаш је познат и по кући Срете Јокића, која је одмах те ’96. године срушена и на њој је саграђено мезарје „шехидима.” До данашњег дана његова ћерка Радмила води спор са општином Илијаш у жељи да докаже како јој је ђедовина бесправно додељена исламској заједници. Ово је савршен пример да се подвуче паралела са недавним случајем Фате Орловић и српском црквом о којој је „бошњачка” јавност направила глобални проблем. Међутим, када се у корист исламске заједнице отима српска имовина, сви ћуте „као заливени.”

Нажалост, Илијаш је највише познат по свом селу Доња Биоча. У њему се на данашњи дан 1992. године десио један од најмонструознијих злочина икад забиљежених а који је Анџелина Џоли у својим филмовима „заборавила” приказати. Након пробоја српских линија одбране, муслиманске јединице у чијем саставу су били и муџахедини, починиле су зверски злочин над цивилима у Доњој Биочи. Овде су се муџахедини почели „калити” и са комшијама упадају у кућу породице Драгичевић. Ту затичу Раду са сином Јанком и ћерком Мирјаном. Јанко није био занимљив за црне ратнике са белим марамама око главе, али зато јесте била деветогодишња Мирјана.

„Мирјану одводе у кухињу и скидају јој црвену тренерку коју сам јој тог јутра ја обукла. Силовали су ју пред мојим очима, била је свесна током првог силовања и дозивала ме мама-мама, а током друга два силовања већ се била онесвестила.” Ово је Рада изјавила у документарном филму „Мирјана” који је 2005. године снимило удружење филмских радника „Византија“ са Пала. Муџахединима је ово само било уигравање за будућа позирања са одсеченим српским главама. Након силовања, 2 рафала су сасекла Мирјану на поду и Раду на вратима које остају лежати у локвама крви.

ВРС исти дан ослобађа Доњу Биочу, двојица муџахедина се хватају на лицу места где им је и пресуђено, али „комшије” које су организовале напад и данас су на слободи.

Мирјани није било спаса а Рада се наредних пола године лечила у Београду. Излечила се јесте, а како ову породицу познајем лично, Рада јесте жива али ју у животу држе унучад коју јој је подарио син Јанко, она само за њих дише. Тешко рањавање је Раду спречило да присуствује ћеркиној сахрани у Илијашу коју су уместо ње обавили бака и ђед. Након опоравка, Рада је изразила жељу да посмртне остатке своје кћерке пренесе са места трагедије. То је и урађено баш на Мирјанин рођендан 10.09.2012. године.

Она сада спокојно почива на војничком гробљу „Мали Зејтинлик” на Сокоцу. Мирјана је била прва жртва муџахедина у БиХ…

Аутор: Деки РС

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!