Srbija i srbske zemlje

Ilija Petrović: Plač Darijin na tuđem grobu

Na beogradskom Starom sajmištu, u okviru Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta (28. januara 2022), gospođa Darija Kisić Tepavčević, u Vladi Srbije zadužena da brine o boračkim pitanjima, rekla je da „brutalni zločin nad Jevrejima predstavlja najveći poraz čovečanstva u čitavoj njegovoj istoriji“, da su „milioni nevinih ljudi bili žrtve sumanute nacističke ideologije“, te da „pamteći sistemsko iskorenjivanje jevrejskog naroda, kojem je prethodio najteži oblik diskriminacije, obavezuje sve nas, kao i sve buduće generacije da se još više i odlučnije borimo da se zločini ne zaborave i da se više nikada ne ponove, nikada i nikome“.

Vrlo poučno, naravno, ali zato uspavljujuće za Srbe.

Jer, izuzimajući izjavu Gideona Grajfa (1951), izraelskog istoričara i stručnjaka za istoriju holokausta, da se prema nalazu „njegove“ Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. godine, a „u skladu sa članom 6 Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda… u Srebrenici nije dogodio genocid i nema osnova za tvrdnje da je oko 8.000 Bošnjaka ubijeno u toj regiji“, da se u samoj Srebrenici nije dogodio „ni pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte“, te da je tamo, „na više različitih lokacija zarobljeno i ubijeno „između 1.500 i 3.000 bošnjačkih vojnika“, potpisniku ovih redaka nije poznato da li su se izraelska država i jevrejske organizacije bavile srbskim žrtvama u viševekovnom genocidu nad srbskim narodom.

Ne mislim pri tome na „programski“ tekst prvobitno objavljen u Ruskamu vzgljadu, kojim je rabin Menahem Mendel Šnerson (1902-1994), američki građanin, jedan od najuticajnijih jevrejskih delatnika 20. veka, mesija za njegove sledbenike, predstavio jevrejske planove za Slovene, a sa čijom je skraćenom verzijom ovaj potpisnik pre ravno godinu dana upoznao izraelsku Ambasadu u Beogradu.

Evo samo nekih „programskih“ delića iz pomenute skraćene verzije:

„Glavnu oštricu borbe mi ćemo usmeriti protiv Slovenstva… Slovenstvo je najnepokorniji narod u svetu. Nepokorni su zbog svojih psihičkih i umnih sposobnosti u koje su ugrađene mnoge generacije predaka, zbog gena… koji se ne mogu prepraviti… Ovo seme treba likvidirati a pre svega značajno smanjiti njegovu brojnost….Mi ćemo izdeliti sve slovenske narode… na male oslabljene zemlje sa međusobno pokidanim vezama… Potrudićemo se da te zemlje međusobno posvađamo i uvučemo ih u međusobne ratove sa ciljem – međusobnog uništenja… U tom ratu glupaka, slovenska stoka će sama sebe oslabiti i ojačati nas, glavne upravljače haosa koji ćemo tobože stajati po strani i ne samo da nećemo učestvovati u krvavim događajima, već se nećemo ni mešati u njih…

Pomoću nekoliko sudskih procesa… zaplašićemo stoku toliko, da ni jednom Jevreju neće pasti dlaka s glave, dok će se istovremeno Sloveni ubijati na tuce… Mi nećemo dati da se podigne ijedan nacionalistički pokret… koji teži da izvede narod izvan naše kontrole, uništićemo ga ognjem i mačem, kako je to već urađeno u Gruziji, Jermeniji i Srbiji… Generalnu skupštinu UN… smo učinili oružjem naših namera za uspostavljanje vlasti nad ‘svim carstvima i narodima’…

Brojnu populaciju Slovena mi ćemo lišiti nacionalne elite koja i određuje… napredak zemlje i, naravno, sav tok istorije. Zato ćemo… zatvoriti pola njihovih fakulteta, a u drugoj polovini ćemo mi učiti… Daćemo stoci svoj pogled na istoriju u kome ćemo pokazati da se sva ljudska evolucija kretala ka tome da se Bogoizabrani jevrejski narod prizna za vladare nad celim svetom… U slovenskim zemljama nećemo dozvoliti razvoj nauke, a jezgro naučnika – Akademiju nauka – činiće naši ljudi… Lišićemo im društvo omladine, pokvarićemo je seksom, rokom, nasiljem, alkoholom, pušenjem, narkoticima… Udarićemo na porodicu rušeći je, smanjićemo stopu rađanja… Nisu potrebne peći, municija i grobovi… Nisu se rodili i krivaca nema…

Ali što je glavno to je – novac… Novac kupuje ljude koji su nam potrebni. Novac uklanja nepokorne… koji nam se protive – Iračane, Srbe, a u perspektivi – Ruse“…

Jeste da je, pet minuta po prijemu toga pisma, Ambasada obećala da će „u najkraćem mogućem roku, ne dužem od pet radnih dana“, odgovoriti na pitanje šta Država Izrael misli o porukama čiji smisao obrazlaže rabin Šnerson, ali to nije učinjeno, bar iz dva razloga:

– Prvi, ko je potpisnik ovih redaka da jedna Suverena Država njemu odaje državne tajne;

– I drugi, Država Izrael se tokom obećanih radnih dana, po Šnersonovom uputstvu smejala u lice Srbima uspostavljajući diplomatske odnose s Arnautima.

No, da Srbi ne bi mislili kako je rabin Šnerson bio nekakva „privatna ovca“, valja znati da je i zvanična državna politika Sjedinjenih Američkih Država (gde je Šnerson osmišljavao jevrejski „program“ i gde preovlađuje uticaj jevrejskog lobija) zasnovana na antislovenskim postavkama.

Neke pojedinosti takve politike, ovome potpisniku „otkrio“ je, poslednjeg junskog dana 1995. godine, akademik Aleksandar Mladenović (1930-2010), profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Naime, tri ili četiri dana ranije, on se čuo s jednom svojom koleginicom iz Sofije, članom bugarske Akademije nauka, koja povremeno putuje po Americi i tamo po nekim državama i slobodnim univerzitetima priča svoju nauku. Razgovarala je, kaže, sa brojnim svojim američkim kolegama-sociolozima i njihovim studentima i pitala ih kako oni izučavaju i tumače savremene prilike na Balkanu i njegovu budućnost.

I saznala je da tamošnji sociolozi, ljudi koji ponešto znaju o savremenim zbivanjima i otud izvlače zaključke za posle, predviđaju da Balkan treba da postane „prazan prostor“. Na njeno pitanje šta se pod tom sintagmom podrazumeva, objasnili su joj da tamo treba stvoriti bezbroj malih, što sitnijih državica, bez ikakve ekonomske, političke i vojne moći, bez i minimuma samostalnosti i sopstvenog identiteta. Ukoliko bi između takvih državica i bilo kakvih ratnih sukoba, nebitno kakvih – verskih, nacionalnih, graničnih ili ekonomskih, takvi sukobi će se „tiho“ podržavati, pošto će se na taj način smanjivati ne samo broj stanovnika, već i problemi zbog kojih su, navodno, takvi ratovi izbili. Pretpostavlja se da će se tako ostvariti sve jači američki uticaj u ovom delu Evrope, što je osobito značajno sa gledišta budućih odnosa sa Rusijom.

A nešto od tih „pojedinost“, nimalo sitnih i beznačajnih, osetio je srbski narod tokom prve polovine 1999. godine, kada je američki politički i vojni vrh, u liku Veslija Klarka, Jevrejina, komandanta vojnim snagama Severoatlantskog saveza, i Madlene Olbrajtove, Jevrejke, američkog ministra spoljnih poslova, opsežnom vojnom akcijom, uz prećutnu saglasnost Organizacije ujedinjenih nacija – tog američkog služinčeta, krenuo u genocidno istrebljenje srbskog stanovništva.

Da ne tragamo za novcem koji „uklanja nepokorne“ i korisnicima toga novca, da ne pominjemo nakaradni školski sistem nametnut Srbiji, da se ne pitamo čemu i kome služe Lažisrbska akademija nauka i fakulteti koji su od Šnersona preuzeli „pogled na istoriju“, da se ne bavimo jezikom istrgnutim iz srbske nacionalne duhovnosti i prepuštenim demonokratskoj samovolji jedne neslovesne rodnoravnokrivne osobice, da se ovde ne sablažnjujemo (ne)prilikama u kojima se nalaze srbska porodica i srbska mladež, i jedna i druga pod stravičnim uticajem prostitucionalnog obrazovanja i vaspitanja…

Ne može biti da gospođa Darija ponešto od toga nije znala kad se upustila u „državničko“ obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, ali se, bez obzira na sve, znanje ili neznanje, mora postaviti pitanje, makar ono bilo i naivno, kako joj nije palo na um da sa bar dve-ti reči pomene i neprekidnost genocidnih postupaka nad srbskim narodom.

Naivno, naravno, kada se zna da je stranačka skupština Srbije odbila da 23. decembra 2021. godine izglasa Smiljinu Rezoluciju o hrvatskom genocidu nad Srbima tokom drugog svetskog rata (1941-1945), čime je Hrvatima oprošten genocid, a svima i svakome priznato pravo da nastave sa genocidnim delovanjem protiv srbskoga naroda. (U takvo delovanje spada i vrlo sveža izjava Andreja Plenkovića, predsednika hrvatske vlade, da se na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta treba prisetiti i „zloglasnih ustaških logora, pre svega Jasenovca, u kojemu su ubijene hiljade Jevreja, Srba, Roma, kao i hrvatskih antifašista i demokrata“; ukupno ni deset hiljada).

Dobro, holokaust nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata jeste u jednom relativno kratkom vremenskom roku naneo brojčano velike žrtve, ali mnogo manje no što je srbski narod podneo genocidom u viševekovnom trajanju.

I ovde valja reći da, bez obzira na Šnersonov trud da opisane planove zasniva na potrebi da se „Bogoizabrani jevrejski narod prizna za vladare nad celim svetom“, i za njegove Bogoizabranike važi ono što i za ostali svet:

Ako je srbski narod početni narod majka, a srbski jezik jezik-majka – kako to tumače znalci sa strane -, onda to znači da je ljudska civilizacija iznikla iz krila srbskoga naroda. Neoboriv dokaz za takvu tvrdnju jeste činjenica da danas jedino srbski narod broji 7530. godinu; svi ostali narodi mnogo su mlađi i nastajali su na temeljima i tekovinama srbske civilizacije.

Svi „ostali“, opterećeni kompleksom Agare, sluškinje koja je Avramovom bezdetnom, jalovom braku rodila dete, duhovno jalovi, znaju da su „na začelju stvaranja civilizacije“ i vrlo se trude da srbskoj civilizaciji dođu glave.

I Jevreji, naravno.

Što sve ovom potpisniku daje za pravo da kaže kako je ovovremenoj vlasti u Srbiji prijemčivija šnersonovska logika od suštine srbskoga nacionalnog bića, srbske nacionalne duhovnosti i, posledično, srbskoga nacionalnog interesa.

Autor: Ilija Petrović

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!