Идол савремене цивилизације
За човека у савременом друштву рад је на првом месту. И више од тога, чак и верујући људи се у току пролећа баве вртларско-повртарским радовима, не обазирући се ни на недељу, ни на Страсну или Светлу Седмицу, тако да се пројављује нека хомоуподобљеност. Значи ту нема слободног времена.
И чак се сви жале на недовољно времена. Али онда одакле толико слободно време?! А то је то време које би требало искористити за духовно делање, била то молитва, читање духовне литературе или душекористан разговор. Време се губи на забаве. Сатана је навео човека да тако организује сав свој живот, како у њему уопште не би било времена за мир, нити за размишљање о предходном дану, недељи или месецу. Све се замењује забавом.
И у таквом систему забаве телевизору је додељено почетно привилеговано место. Управо он, тај идол савремене цивилизације, „поједе“ гомилу слободног времена. А ја бих рекао да је он – страшан деспот и тиранин под чијом влашћу је велики део човечанства и то у таквом ропству какво свет још није видео, јер робови осећају свој унижени положај, јер су у њега доведени насилним путем, а овде се ради о добровољном ропству, чак на први поглед и слатком.
И само горки плодови без духовности, суровости и разврата показују да као и у сваком ропству корист има само власник. Зато је телевизору у том систему припреме људи за антихристов долазак додељена не само улога да “ поједе“ слободно време, већ је његова рушилачка улога још већа. Човек гледа вести, па чак и православан, и чини му се да је та ствар потребна и корисна, а у сваком случају није штетна. Али вести заузимају само мало времена, а остало је анализа онога што се десило, то јест, поглед на оно што се десило који треба формирати код гледаоца телевизијског програма.
Не треба ни наводити имена оних који контролишу приказивани информацију, јер је све јасно . Од тог психолошког утицаја ТВ програма код човека се уништава способност за сопствено размишљање, као и могућност расуђивања о протеклим догађајима, а самим тим и могућност формирања сопственог погледа на свет.
Из разговора са старцем Антонијем (20. век). Преузето из књижице поуке о последњим временима.
