И Волга постаде Јордан…
Победа 1945. превазилази оквире календара и престаје да буде само датум.
Руска Победа је увек постојала, она је вечна. Најпре се појавила Победа у васељени, а затим се из ње винуо руски народ. Кренувши на историјски пут, руски народ се креће од Победе која га је родила до Победе која га крунише.
Победа – то је оно идеално постојање коме тежи руска историја, и чини руски народ победником. Победа 1945. није била војничка, ни политичка, ни идеолошка, ни геополитичка. Она је религиозна. Она је победа раја над паклом, победа анђела са црвеном звездом на шлемовима над демонима са кукастим крстом на рукаву.
Савладавање пакла – то је мистични задатак руског народа. Русија је душа света, она преузима на себе сав светски мрак и претвара га у светлост, трошећи на то милионе живота својих најбољих синова и кћери. Демони су у свим вековима тежили да освоје Русију, да заузму руске просторе. Не гас, не нафту, не злато, не шумске ресурсе. Демони теже да покоре Русију, јер се Русија граничи са Царством Небеским.
Где престаје Русија, почиње Царство Небеско. Русија је предворје Царства Небеског. Демони настоје да зграбе Русију као одскочну даску са које ће кренути у нападе на царство небеско, царство из којег су некад били протерани, а сад траже да се врате у ту небеску палату из које су протерани.
Запад мрзи Русију због њене рајске суштине. Мрзи руску веру, књижевност и уметност због њиховог небеског смисла. Битка коју смо завршили 1945. године у Берлину није била последња, нити коначна. Она је вечна, јер „ми само сањамо мир“. И то је сан о великом Руском Идеалу, о вечној Победи.
На Христовом распећу уписана је грчка реч „Ника“, што значи – победа. Христос је победник. Више пута се јављао у Великом отаџбинском рату. Чудо Пресвете Богородице откривено је у близини Москве 1941. године, кад је последња промрзла шака совјетских војника, спремних да изгину од налета немачких армада, изненада у снежним пољима код Истре и Волоколамска угледала светлоносни стуб који сеже до неба. Захваћен снежном мећавом, кренуо је против Немаца и вратио их назад, и они су побегли у страху, остављајући поред друмова беспомоћну војну опрему.
Код Стаљинграда, у тој чудовишној бици по мрклом мраку, која се није могла добити без Божије помоћи, тамо, код Стаљинграда, јавио се други долазак, кад је Господ сишао на земљу и сео за команде совјетских тенкова и авиона, и подигао у напад крвљу обливене совјетске пешадинце. И Волга постаде свети Јордан.
Путин је, у свом метафизичком прозрењу, остварио велики подвиг: пренео је Победу из совјетске стаљинистичке ере у нову, постсовјетску, путинску. Застава победе, угљенисана и оскрнављена од стране непријатеља, пројавила се у новој Русији. А сама Победа је постала централна суштина идеологије нове Русије. Најбољи руски умови теже да формулишу слику идеалне будућности, којој Русија данас стреми, и тај лик виде у Победи. У тој мистичној руској победи, која сваки пут после огромних историјских пораза, кад се чинило да нестају народ и држава, поново подиже руски народ из прашине и покреће га из великих потреса ка величини.
У Победи, као и у Царству Небеском, постоји бесмртност. Идеал ка коме данас стреми Русија је божанска правда, савладавање најстрашније земаљске неправде – смрти.
Стремећи ка Победи, ми стремимо ка бесмртности.
Бесмртни пук је проба за васкрсење из мртвих. То је васкршњи ход, кад хероји и мученици погинули за Победу васкрсавају и корачају поред нас. И поворка је попуњена свим мртвима и још нерођенима.
Војничка песма гласи: „Заблистај нам, звездо Победе“. Победа – то је неугасива звезда руске историје.
Аутор: Александар Проханов
Превео: Желидраг Никчевић
