Храбро исповедање вере средњошколца и срамно понашање вероучитеља

“Благо човеку који не иде на вијеће безбожнико, и на путу гријешничком не стоји и у друштву неваљалих људи не сједи“ (Псал.1,1)

Живимо у времену отпадништва, где је све упрљано и понижено, где се забрањује бити човек слободан у Христу. То долази до изражаја код наше деце која су на немилосрдном удару промене свести. Кроз школски систем  она се духовно и морално убијају, заглупљују стварајући од њих послушне полуписмене робове Новог светског поретка. Посебно је погубно што им се намеће вера која се прописује од стране екумениста, а која је прилагођена потребама оних који управљају овим палим светом. И док већина младих нити хаје, нити је свесна свог порекла и вере, пример средњошколца из Краљева, младог гуслара Луке, буди пољуљану наду да није све изгубљено, да овај грешни и посрнули народ има будућност.

“Ићи за Господом значи ићи на крст, на распеће, на страдање, на прогонство, јер компромиса нема и не може бити између Истине и лажи, између Светлости и таме, између Бога и ђавола. Ту постоји јасна линија преко које се не може и не сме прећи. Ко год мисли да је могуће измирити те супротности, он се налази на путу који не води у живот вечни, него у погибао.“ Владика Артемија

ОТВОРЕНО ПИСМО

Машинско-техничкој школи 14. октобар Краљево

•  Директору школе г. Милошу Лазовићу
• Разредном старешини г-ђи Биљани Пецић
• Вероучитељу Младену Нојићу

Поштовани,

Дана 3.9.2024. на часу веронауке када сам одговарајући на питање вероучитеља  Нојића: где идем на литургије  – одговорио да идем у манастир Епархије рашко-призренске у егзилу, г. Младен Нојић ме је, пред целим одељењем омаловажио и понизио, говорећи између осталог, да припадам расколничкој, секташкој организацији.

Нећу се позивати на моје уставом зајемчено право о слободи мисли, савести, уверења и вероисповести које ми је погазио и угрозио г. Нојић.

Уместо тога неопозиво изјављујем да не желим да похађам веронауку код таквог вероучитеља па молим да ми се одобри похађање алтернативног предмета.

О б р а з л о ж е њ е

Разлози који су ме навели да посећујем светиње Епархије рашко-призренске у егзилу која је настала неканонским прогоном Владике Артемија и његове духовне деце леже у мом уверењу до ког сам дошао поклонивши веру личностима за које сматрам да су неупоредиво умније, побожније и праведније од вероучитеља Младена Нојића.

Прочитао сам књигу проф. др Зорана Чворовића: Истина о случају владике Артемија; др Десанке Крстић и Горице Тркуље: Маске су пале; књиге Шематизам ЕРП у егзилу; Изгубљено јагње; Извештаји патрјарха Павла са распетог Косова... и др.

Гледао сам интервјуе са Академиком Србољубом Живановићем, проф. др Љубомиром Протићем, проф. др Драгољубом Петровићем, Џим Џатрасом, адвокатом Браниславом Тапушковићем, Косаром Гавриловић, проф. др Зораном Чворовићем и многе друге.

Чуо сам беседу оца Саве Арсовићa у манастиру Рукумији; беседу протојереја ставрофора Душана Петровића, ректора карловачке Богословије у манастиру Шишатовац…

Тако сам сазнао да је владика Артемије неканонски, на правди Бога, протеран са Косова у егзил. Из његових беседа сам видео да је борац за Косово и борац против јереси екуменизма коју Свети Јустин Ћелијски назива „свејерес“.

За све горе наведено могу вам доставити линкове из којих ћете се уверити зашто сам одлучио да се придружим прогањаној и страдалној духовној деци блажено почившег Владике Артемија.

Дакле, свети оци су екуменизам осудили као јерес.

Покојни патријарх Иринеј је јавно изјавио да је ЕКУМЕНИСТА (што по светим оцима значи: јеретик).

Патријарх Порфирије каже да је ЕКУНМЕНИЗАМ НАША НАСУШНА ПОТРЕБА.

Не желим да идем за и са јеретицима нити имам такву потребу коју има Патријарх српски.

То ме је определило да идем у богомоље где се исповеда вера наших дедова и где се чува свето предање.

На то, по Уставу ове земље, имам право и мој бивши вероучитељ ничим није овлашћен да ме омаловажава и понижава. Зато ћу радије о вери учити из светоотачке литературе и од истинитих исповедника вере.

Лука Пајевић

ученик 4. разреда смер архитектонски техничар

У Краљеву, 9.9.2024.

П.С.

Ово писмо је отворено због тога што ме је г. Нојић отворено изложио руглу и понижењу пред целим разредом

Исповедати веру значи бити прогоњен! Пример средњошколца Луке треба да подстакне све на размишљање докле смо стигли и да је крајње време да се тргнемо из равнодушности и храбро исповедимо веру као што су чинили наши Свети преци. Борба за веру води се непрекидно, а њен почетак је у речима. У том, почетном стадијуму, она не захтева велике жртве, већ само храброст и одлучност да ствари назовемо (њиховим) правим именом. Ако се не слажете са оним што чине екуменисти и папољубци, ако вам је стало да чините по вољи Божијој, а не да правите компромисе са палим светом, онда то треба јасно и гласно да кажете.

Брату у Христу, младом Србину Луки, нека Господ молитвама Светог Саве, Светог Николаја Жичког, Светог Јустина Ћелијског и свих светих Срба подари да и даље храбро и одлучно исповеда веру и да својим примером помогне другима да пре свега прогледају и схвате шта значе речи Светог старца владике Артемија:

“Не треба ту ни много памети ни много речи да се види заиста ко је у расколу са Светим Оцима, са Светим Апостолима, са Светим Савом. Онај ко је одступио од њиховог пута, од њиховог учења то су расколници… Ми, заиста, не намеравамо ићи било где, него остати где смо и до сада били – у јединству са Црквом Символа Вере, са Светим Апостолима, са Светим Оцима, са Светим Васељенским Саборима, са нашим Светим Савом, Светим Владиком Николајем, Светим Аввом Јустином Ћелиjским, и осталим Светитељима који животом својим Богу угодише и нама светао пример оставише.“

Уредништво Борба за истину

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!