Холокἄуст је само алиби за њихове будуће злочине и освајања…
У Вермахту је служило преко 150.000 Јеврејἄ а ђаво се увек крије у ситницама. Међу њима су била 23 пуковника, 8 мајора, 5 генерал-поручника и 2 генерала пешадије. Сви генерали су одликовани орденом „Витезов крст.”
Сумње у фамозну цифру од 6 милиона убијених Јеврејἄ у Другом светском рату, појавиле су се још почетком педесетих година прошлог века. Први је истраживач Брајан Риг пронашао слику из 1941. године на којој у Нирнбергу са фирером позира његових 5 официра јέврејског порекла. Само они најхрабрији, одлучили су да се у то време баве овако „врелом” темом. Знали су они да ће имати дуге судске процесе али и још бржи физички терор у коме глава виси о концу.
Француски писац и историчар Франсоа Дипра написао је брошуру: „Да ли их је стварно умрло 6 милиона.” Због тога га стиже рука Мосада и убија 1978. године.
У тој истој Француској 1996. године излази књига: „Темељни митови израелске политике.” Књигу пише Роже Гароди, ни мање ни више већ бивши логораш немачких концетрационих логора. Њега Мосад заобилази па Гароди 2012. године умире у стотој години живота. Његова књига настала је као револт на мит да се од убијених Јеврејἄ у логорима правио сапун. Након ове књиге, реаговао је и сам израелски експерт за холокἄуст Шмуд Краковски, који је изјавио да је прича о сапуну бесмислица и новинарска измишљотина.
Швајцарски писац Јирген Граф одважио се да напише књигу „Мит о Холокаусту.” Мосад је одмах кренуо у лов на њега а Граф бежи у Русију, добија азил где и данас живи. Иначе ова књига је прва у историји Србије која је одлуком Вишег суда забрањена и полиција ју је редом уклањала са полица из свих књижара. Иако се Граф, у књизи држи искључиво садржаја из 90.000 докумената које су Руси из Аушвицἄ 1945. године донели у Москву.
У поглављу „Аушвйц-лаж број 1” он пише да међу тим документима нема ниједног помена о некаквим убиствима уз помоћ гаса. Он приказује пећи које су кориштене за спаљивање одеће заражених од ушију, које касније Јеврејй прозивају крематоријумима. Гас „Циклон Б” редовно се користио за дезинфекцију одеће и складишта.
„Неспорно је да постоје снимци скелета из разних логора насталих након ослобођења али они нису доказ систематског истребљења. Па ваљда би такав документ већ одавно тријумфално био приказан свету.” Пита се на крају Граф.
И заиста, онај ко данас туристички посети Аушвйц на улазу ће га дочекати стаклена витрина са праменовима женске косе. А у другом ћошку хрпа старе обуће која треба да докаже како су ту гасом убијени милиони људи. Овој теорији се противи и Вивиан Бирд, који у својој књизи „Аушвйц-финална бројка”, описује како се број убијених Јеврејἄ топи попут маслаца. У 46 крематоријума Аушвйца је наводно сваког дана прерађивано 20.000 лешева, што значи да је процес горења био 18 пута бржи него у данашњим најсавременијим крематоријумима. Бирд се дотиче и логора „Белзец” где је по званичним изјавама, сваки дан у гἄсне коморё одједном гурано око 800 људи. Он је посетио овај логор, сликао гἄсне коморе које су ствари некакве дрвене шупе, на тој ветрометини би на једном квадратном метру у просеку морала стајати 32 човека, што је немогуће с гледишта закона природе и физике.
Још један од оних који се одважио да пише о овој теми био је Тис Кристоферсен са својом књигом „Лаж о Аушвицу.” Почетком седамдесетих година, на Кристоферсена је Мосад извео неуспешан атентат у Данској. Дакле, сценарио је увек исти, главни адути у борби против људи који су писали о овим темама били су искључиво атентати. Што само по себи наводи на закључак да други аргументи не постоје.
Пред смрт је прорадила савест и Михаелу Боарду. Он је био члан комитета за историју Другог светског рата и у болничкој постељи 1988. године признаје да је лагао на суду да су плинске коморе постојале у Маутхаузену. Хес, Броуд, Врба, Милер, Бендел, Фајнцелберг, Драгон и Њисли, цела историја холокἄуста заснива се на сведочењима ових 8 сведока који се помињу у свим могућим литературама. Нешто попут Дражена Ердемовића и Франца Коса на чијим сведочењима живи „12. јули 1995.” године.
Страдање Јеврејἄ временом је представљено као божански план најсличнији Христовом распећу. Холокἄуст је временом постао религија, данас у Бога верује 2/3 Јеврејἄ а у Холокἄуст верује њих 99,99%. Свом снагом се гура прича како је страдање јέврејског народа далеко веће од других. Јеврέји не само да нису страдали највише, већ су страдали много мање од већине осталих народа. Треба ли да напоменемо 27 милиона Руских-Совјетских жртава или најстрашније мучилиште у историји човечанства, Јасеновац, где се још увек бућка 5.000 тона српске крви. Није ли то био рат против православља…
Без холокἄуста, свет никад не би пристао на оснивање државе Израел. Новонастала држава Израел не би могла да опстане да није било немачке компензације на основу холокἄуста. Само у првих 20 година Немачка је Израелу исплатила званично 86 милијарди немачких марака док су стварне бројке знатно веће. Израел без Немачке никад не би развио ни трећину своје инфраструктуре. Цео железнички парк, сви бродови, електричне централе и велики део индустрије, немачког су порекла.
Историја се тако кроз холокἄуст, као посебан историјски период, поиграла са размерама стварних злочина скрећући пажњу на само једну категорију жртава. Не заборавимо сличност са недавном резолуцијом која кроз вештачко дисање одржава 12. јули 1995. године.
У пољском граду Познањ, 1941. године је у гἄсним коморἄма „убијено” 4.000 Јеврејἄ,.
Немачка на основу овог злочина исплаћује Израелу 1949. године 300 милиона немачких марака. Тек седамдесетих година је доказано да је хала где су биле те „гἄсне коморέ” направљена тек 1957. године.
Нико у историји није успео наплатити толико новца за мањим делом стварна, а већим измишљена страдања у неком рату. Сав свој данашњи стандард, Израел темељи на непрегледним рекама новца које су се слиле баш из оваквих токова.
Холокἄуст је само алиби за њихове будуће злочине и освајања…
Аутор: Деки РС
