Хелена Гранић – Крвници не знају за теорију наоружаног народа
Свети оци су говорили да ће у последња времена људи добијати венце само за стајање у вери, а не за нека посебна дела као што је то било у вековима пре сутона људскости и бруталног уздизања звери у коме живимо.
Никад теже није било опстати духовно и физички него што је то данас. У освит склапања антихристовог царства. Из неког разлога, од Бога смо одабрани да живимо у овом времену. Из неког разлога, дато нам је да сведочимо од чега смо сковани у времену зла. У времену кад је охладнела љубав многих, када људи издају и своје најрођеније, када су све силе мрака устале да погасе светла оно мало божанског што је остало у људима, оно мало човечности што још светли, оно мало вере која још гори као луча у душама људи. Из неког разлога смо одабрани да прођемо кроз ово зло.
Не малаксавајмо гледајући пировање зла, доброту која је бачена у прах, писак невољника и уздизање крвника. Не малаксавајмо него снажимо једни друге. Снажимо једни друге не само да опстанемо, него и да останемо снажни у свој овој олуји безумља која расипа све оно што нам је до сада чинило живот животом. Олуја која бије над нама дивља и у прах расипа све што може да се распе. Али ако стојимо чврсто, као светионици усред буре и силних морских таласа, олуја ће се одбијати од нас, а ми ћемо остати да светлимо упркос њој.
Када један од нас малакса и падне, прићи ћемо му сви да му помогнемо и да га подигнемо поново. Зато смо се умрежили и повезали. Бог нас је повезао. Бићемо ту једни за друге и у добру и у злу. И да се помолимо једни за друге и да помогнемо како год можемо оном ко се уморио од борбе и клекао на колена. Прићи ћемо му и помоћи да се подигне. Јер нас велика борба чека. Не, ми нећемо само стајати мирно као светионици усред олује чекајући да олуја прође.
Ова олуја неће проћи док нас све не олупа и разбије. Зато смо коначно изгубили све своје илузије и схватили да нам је преостала само борба на живот и смрт са крвницима народа и онима који му не дају да дише, да слави, да се смеје, да хода слободно, да запева. Крвници морају да знају да на њих иде огромни гнев народа који се подиже поново као талас да их потопи. Крвници не знају за теорију наоружаног народа.
Рачунају, имамо оружје, имамо прислушне апарате, имамо силу, имамо новаца колико год хоћемо да владамо овако док смо живи и убијамо како нам се прохте. Да распарчавамо наше сународнике за пусти динар. Да продајемо њихове кћери. Да силујемо омладину по затворима док не прокрваре. Да убијамо редно по болницама. Да им забранимо да славе славе. Да их забрњичимо и не дамо им да дишу. Да им одузмемо сво људско достојанство. Мисле силници да су само они наоружани.
А не знају да је народ спреман да их порази на врло креативне начине. И да није разоружан. Можете сондама да претражујете терен колико год хоћете, оно што је закопано, закопано је креативно. Нећете га тако паметни никад наћи. Оно ће послужити вашем крају.
А час окршаја са дахијама се поново приближава. Чувајте леђа од ‘својих’ који се већ јављају како ће они хапсити и пребијати сваког ко се полицији супротстави на следећим протестима.
Чувајте сами себе од малодушности. Она је природна. Долази у таласима свим борцима који се временом заморе у борби са голијатом. Али борба са Голијатом мора да се настави. До победе. Победа је једини избор који имамо. Смрт или победа. Одустајање није опција. Када тако поставимо ствари, знамо да је време да поново устанемо са колена, усправимо кичму, погледамо крвника право у очи и наставимо борбу тамо где смо стали. До победе храбри и мудри народе. Победити морамо и победити хоћемо.
Тако нам Бог помагао, хоћемо.
Аутор: Хелена Гранић
Извор: https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1267068076989827&id=100010599403616
