Hans Fogel: Havijer Milej će pretvoriti Argentinu u još jednu američku koloniju
Havijer Milej ili Imperija uzvraća udarac
Argentinski glasači odlučili su da će pedesettrogodišnji Havijer Milej biti njihov sledeći predsednik. On će biti prvi neoženjeni predsednik od 1916. kada je (na prvim slobodnim izborima – prim. StSt) izabran Ipolito Irigojen. Kao Irigojen – čiji je nadimak bio el peludo (dlakavi) – i Milej ima nadimak u vezi s kosom: la peluca (perika, zbog razbarušene kose). Kao i Irigojen u svoje vreme, Milej ima političku agendu koja se čini kao anatema imperiji kojoj Argentina pripada. Pre jednog veka to je bila engleska Imperija, a danas je to američka.
Pomalo podsećajući na heroja argentinske nezavisnosti Manuela Belgrana, i sa zaliscima poput prethodnog predsednika Karlosa Menema, Mileja uglavnom opisuju kao „desničara” i „populistu”, izrazi koji su danas samo besmisleni epiteti. U današnjoj politici „levica” i „desnica” su davno izgubile značenje koje su nekada imale. Mnoge od ideja koje danas zastupaju „desničarski” političari bile bi okarakterisane kao „levičarske” samo nekoliko generacija unazad, i obrnuto. Što se tiče termina „populistički”, to je samo pridev koji se dodaje svakome ko se ne uklapa u okvire političke korektnosti. Medijski stručnjaci i razni eksperti stavljali su Mileja u isti koš sa Trampom i Bolsonarom, omiljenim anti-herojima zapadnog političkog establišmenta.
Zagriženi neoliberal kakav jeste, pobornik Austrijske škole, Milej je najavio gašenje Argentinske centralne banke i ukidanje državnih izdataka za javni prevoz i druge usluge. Planira da pretvori Argentinu u potpuno dolarizovanu privredu (kao što su Ekvador i El Salvador već dvadeset godina), bez naznaka monetarne ili ekonomske autonomije. Ovo je jedan od glavnih argumenata zbog kojih su se Argentinci opredelili da glasaju za Mileja.
Vrlo malo zemalja u svetu je bilo tako dugoročno i dosledno izloženo visokoj inflaciji kao Argentina. Proračuni pokazuju da je od 1944. do 2023. prosečna inflacija bila 190 odsto, dok je najveća stopa inflacije zabeležena u martu 1990: vrtoglavih 20.000 odsto. Danas je inflacija preko 140 odsto. Za one koji poseduju dolare i evre i imaju mogućnost da ih razmene na crnom tržištu, teško da postoji jeftinije mesto za život od argentinske prestonice Buenos Ajresa: moguće je obilato ručati za samo osam evra po osobi. Strani investitori i špekulanti su kao na izletu, mogu da kupe šta god hoće po smešnim cenama. Mogu da biraju između nekretnina, umetničkih dela, industrijske opreme – i to sve za bagatelu.
Svaka decenija nakon četrdesetih obeležena je periodima nagle inflacije, tokom kojih su stranci – uz pomoć domaćih kompradorskih elita – ubirali plodove nastale tokom kratkih perioda ekonomskog napretka koji su prethodili inflaciji. Ni danas neće biti drugačije.
Na vlasti, Milej će nastaviti sa čvrstom pričom o ekonomiji ali će sprečiti ulazak zemlje u BRIKS koji je najavila prethodna administracija. Očigledno je da ovo ide u korist američkoj agendi podele i kontrole južnoameričkih zemalja. Milej takođe planira da prekine sve veću saradnju sa Brazilom, koja se razvijala neko vreme. Uprkos izjavama u kojima se protivi „vouk” (woke) kulturi i drugim pojavama mentalne slabosti iz srca Imperije, Milej će se pokazati kao dosledan pion američkih imperijalnih interesa.
U vezi sa svim ovim treba ukazati i na to da je Buenos Ajres danas jedna od omiljenih destinacija američkih turista. Amerikanci su izbegavali Buenos Ajres zato što je bio previše egzotičan i zatvoren za strogo jednojezične turiste. Sada, kada sve više mladih Argentinaca priča engleski i uz pomoć aplikacija za prevod, Amerikanci su uspeli da samostalno pronađu svoj put u urbanom konglomeratu kakav je Buenos Ajres. Inflacija je pomogla da se otklone sve druge prepreke i danas američki turisti hrle u Buenos Ajres. Nažalost, ako se uzme u obzir da masovni turizam ubija svoje destinacije, Buenos Ajres će uskoro postati kao Venecija, Amsterdam ili Prag: mesto koje svako sa iole prefinjenog ukusa treba da izbegava.
Suštinski, bivajući ono što Argentinci nazivaju cipayo (sepoj, verni sluga stranih interesa), Milej će najverovatnije pretvoriti Argentinu u još jednu američku koloniju. Ako ne, onda će ukloniti sve preostale prepreke koje stoje na putu tome.
Skorije nego što mnogi misle, Argentina će postati replika Dominikanske Republike ili Gvatemale.
Autor: Hans Fogel
S engleskog posrbio i belešku o autoru priredio: Jovan T.
Izvor: Stanje stvari
