Crkva

Grob crnogorskog mitropolita Joanikija još je tajna

Pretpostavlja se da je crkveni velikodostojnik sa sedamdesetak sveštenika iz Crne Gore streljan 1945. kod Aranđelovca, ali, kako kaže istoričar Srđan Cvetković, nije postojala volja da se do kraja istraži gde su oni skončali i mesto dostojno obeleži

Pominjan je nedavno na litiji u Pljevljima, setio ga se njegov naslednik na tronu mitropolita crnogorsko-primorskih, Amfilohije. Molitveno ga pominje i slavi Srpska pravoslavna crkva od 2000. godine, kada je pridružen redu svetih. Ipak, 75. je godina kako se ne zna gde je grob Joanikija (Lipovca), mitropolita crnogorsko-primorskog, za kojeg se pretpostavlja da je skončao ovde, u Srbiji, zajedno sa sedamdesetak sveštenika Srpske pravoslavne crkve iz Crne Gore.

Dugogodišnji profesor cetinjske Bogoslovije i Prve muške gimnazije u Beogradu, episkop Joanikije, ustoličen je za mitropolita crnogorsko-primorskog u februaru 1941, mesec i po dana pre italijanske okupacije Crne Gore. Komunisti su još u tim ratnim godinama u srpskoj crkvi videli neprijatelja svoje revolucije, kaže dr Jovan Janjić, koji je i autor knjige „Srpska crkva u komunizmu”. Mitropolit Joanikije, podseća naš sagovornik, izvestio je 1944. Sinod da je „komunizam ovamo nanio velika zla narodu”, pišući da je 17 sveštenika ubijeno, a da je mnogo crkava i manastira porušeno i popaljeno. Posle oslobođenja Cetinja krajem 1944. godine, mitropolit Joanikije s grupom od sedamdesetak sveštenika i narodom zajedno s jedinicama Pavla Đurišića napušta Crnu Goru i preko Bosne stiže u Sloveniju, gde su ih u maju 1945. godine zaustavili partizani. Masovno su streljani i ubijani na Zidanom mostu, u Kočevskom Rogu i drugim mestima u okolini Maribora, a mitropolit Joanikije, pretpostavlja se, sproveden je u Beograd, a zatim u Aranđelovac, gde je ubijen.

– O tome je u knjizi „Ljudi i događaji” pisao visoki komunistički funkcioner Dušan Čkrebić, koji je držao do časti. On je preneo dijalog između generala Peka Dapčevića i mitropolita Joanikija u kojem general optužuje mitropolita da je izdajnik, a na reči velikodostojnika da mu je spasao majku iz italijanskog okupacionog logora u Albaniji, Dapčević odgovara da je i to dokaz da je služio okupatoru. Čkrebić je zapisao da je mitropolit Joanikije streljan u Aranđelovcu 1945. i da mu se grob ni danas ne zna, opisujući to kao besmislenu odluku euforičnog pobednika. Potpuno se slažem sa Čkrebićem da je krajnje vreme da državni organi Srbije obelodane gde se nalazi grob mitropolita Joanikija. To bi bio civilizacijski čin – ističe Janjić.

Istoričar dr Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju opisuje događaje iz zime 1944. na 1945. godinu kao veliku nacionalnu tragediju i epsku priču o petnaestak hiljada ljudi koji su se povlačili iz Crne Gore prema Sloveniji na kraju rata, plašeći se odmazde pobednika u građanskom ratu.

– Naš rat, osim što je bio antifašistički, bio je u velikoj meri i građanski. U toj koloni koja se protezala kilometrima pretežno su bili civili, jedan odred Pavla Đurišića i sedamdesetak sveštenika s mitropolitom Joanikijem. Veliki broj njih streljan je u Sloveniji, gde su ih saveznici izručili partizanskim jedinicama. Drugi deo ljudi, među njima i mitropolit crnogorsko-primorski sa sedamdesetak sveštenika, a jedan od njih bio je rođeni brat Svetozara Vukmanovića Tempa, Luka, uhapsile su partizanske jedinice. Priča ide da su oni vraćeni u Srbiju i streljani u okolini Aranđelovca podno Bukulje. Gde su tačno streljani, nije dovoljno istraženo, niti je postojala volja da se ovde u Srbiji ta priča do kraja istraži – kaže Cvetković, koji je inače bio sekretar Komisije za tajne grobnice, a koja je prestala s radom 2015.

On ističe da su u Sloveniji grobnice većim delom otkrivene i obeležene zahvaljujući radu državne komisije, višedecenijskoj organizaciji i solidnom budžetu koji im je bio na raspolaganju.

– Što se tiče Srbije i naše komisije, nešto se radilo, ali se izbeglo da se ide do kraja, ako ništa drugo, makar ka obeležavanju tih mesta. Ima u tim masovnim grobnicama i onih koji su činili zločine, ali u ogromnoj meri to su ljudi koji su se u jednom istorijskom trenutku nalazili na drugoj strani, koji nisu imali neke grehe koje bi trebalo kazniti smrtnom kaznom. Niko se u Srbiji još nije usudio da temeljno istraži, pristojno i civilizacijski obeleži grobove tih ljudi. A ima u našoj zemlji dvestotinak tajnih grobnica, među kojima je i ona u kojoj počiva mitropolit Joanikije i sveštenici iz Crne Gore. Oni su stradali na pravdi Boga, nikome nisu naneli zlo zbog kojeg bi morali biti na taj način ubijeni, a naročito ne zbog kojeg bi trebalo da budu osuđeni da im se ni grob ne zna – navodi Cvetković.

On je uveren da kada bi se uključili svi državni resursi, otkrila bi se lokacija ove masovne grobnice, ali bi to podrazumevalo organizovan državni napor po modelu kako je to urađeno u Sloveniji, a ne napore grupe entuzijasta čiji su pokušaji bili unapred osuđeni na neuspeh.

– Za razliku od groba Draže Mihailovića, te grobnice su uglavnom masovne i bile su u tom vremenu neka vrsta javne tajne, tako da kada bi neko hteo ozbiljno da se bavi, ne bi bilo tako teško da se one lociraju i makar obeleže. A postoje i savremeni uređaji pomoću kojih bi se to lakše istražilo. To je civilizacijsko pitanje, kako se ophodimo prema mrtvima, bez obzira na to kojoj strani oni pripadali. Neuređenost našeg društva vidi se i u odnosu prema tim masovnim grobnicama, po kojima danas gazimo – ističe Cvetković.

Autor: Jelena Čalija

Izvor : Politika.rs

Hvala na poverenju! Molim vas podelite, širite istinu koja je u Srbiji zabranjena!