ГРИЈЕХ – ПРАВО ЂАВОЛА НАД ЧОВЈЕКОМ
Ђаво не поседује никакву моћ и власт над човјеком који је верник, који иде у цркву, који се исповеда и причешћује. Ђаво само лаје на таквог човека, као и безуб пас. Али, он има велику власт над човеком невјерником коју му је предао власт над собом. Ђаво влада душом оном влашћу која одговара правима која му она сама даје.
Када умире духовно припремљен човек, усхођење његове душе на Небо је слично брзом возу. Пси који лају трче за возом, грцајући од лавежа покушавају да протрче испред, а воз само јури ли јури, па понеког кера и напола пресече. Ако умире човек чије духовно стање није било тако добро, његова душа се буквално налази у возу који једва путује. Он не може ићи брже јер су му точкови неисправни. Пси ускачу кроз отворена врата вагона и уједају људе.
У случају када је ђаво задобио велика права над човеком, када је овладао њиме, требало би да се нађе разлог да ђаво буде лишен тих права. У супротном случају, колико год да се други моле за тог човека, ђаво не одлази. Он сакати човека. Свештеници му читају молитве, а као крајњи резултат, несрећном бива још горе, јер га ђаво мучи још више него раније.
Човек би требало да се покаје, да се исповеди, да лиши ђавола оних права које му је сам дао. Само после тога ђаво одлази, а другачије човек ће се мучити. Па макар му и цео дан, и два дана, читав месец или годинама читали молитве, ђаво влада правима над несрећником и не одлази.
Ђаво улази у човека коме је у срцу прљавштина. Ка Божијем чистом створењу ђаво се не приближава. Ако се човечије срце очисти од прљавштине, онда непријатељ одлази, и Христос поново долази. Као што свиња не нашавши блата грокће и одлази, тако се и ђаво не приближава срцу које нема нечистоте. А и шта би он радио у срцу чистом и смиреном?
И тако, ако видимо да је наш дом – срце постало непријатељским обитавалиштем, онда га морамо одмах разрушити, да би отишао ђаво, онај који нам руши тај дом. Јер ако грех живи у човеку дуго времена, онда, природно, ђаво задобија над тим човеком велика права.
Међутим, при обраћању ка Богу човек од Њега добија моћ, просвећење и утеху који су неопходни на почетку пута. Али чим човек почне духовну борбу, ђаво одмах против њега подиже велику битку. И тада је потребно пројавити мало трпљења. Јер иначе како се искорењују страсти? Како ће се догодити смрт старог човека? Како ће отићи гордост? А овако човек схвати да сам својим моћима, не може ништа урадити. Тад смирено тражи Божију помоћ, и добија смирење.
Исто то се догађа када човек хоће да одбаци грешну навику, например пушење, наркотике, пијанство. У почетку он осећа радост и баца ту навику. А затим види како други пуше, употребљавају наркотике, пију, и трпи велику борбу. Ако човек савлада ту битку, онда му касније већ није тешко да се одрекне од те страсти, и да јој окрене леђа. Треба се мало и подвизавати, мало се борити.
Старац Пајсије Светогорац
Са руског превео: Парохија Кравичка
Извор: hriscanskeprice.com
