Gospode! Ne puštaju me u hram!
Još kad je bio dete, jednom čoveku baka je uvek govorila: „Dečko moj, eto, kada veliki porasteš i kad ti bude teško na duši – ti idi u hram, tamo će ti uvek biti bolje”.
Kad čovek poraste, život mu postade potpuno nepodnošljiv, seti se tada saveta svoje bake i pođe u jedan hram.
I tu mu neko priđe:
– „Nemoj ruke tako da držiš!”
Druga dotrča:
– „Nemoj tu da stojiš!”
Treća ga pomeri:
– „Ne možeš tako da se oblačiš!”
Iza njega ga opominju:
– „Ne krstiš se kako treba!”
Tada mu priđe jedna žena i reče:
– „Čoveče, bolje je da izađeš iz hrama, da kupiš sebi knjižicu o tome kako ovde treba da se ponašaš, a onda dođi.”
Izađe čovek iz hrama, sede na klupu i gorko zaplaka.
Odjednom začu glas:
– „Dete moje, zašto plačeš?”
Podiže čovek svoje uplakano lice i ugleda Hrista.
– „Gospode! Ne puštaju me u hram!” – reče.
Isus ga zagrli:
– „Ne plači, oni u hram ni Mene ne puštaju.”
