Istorija

Gospava Beatović hrabra srbska majka

U Prvom svetskom ratu “kulturna“ i rimokatolička Evropa, u vidu Austrougarske i Nemačke carevine, na satanski žrtvenik prinela je trećinu Srba, a htela je sve. Sa do tada neviđenom mržnjom, pod parolom “uništititi sve što je srbsko“, vršilo se plansko i sistematsko istrebljenje Srba, pre svega civilnog stanovništva.

       Taj zločinački pir, u kojem su žene, deca i starci mučeni do smrti, otpočeo je neposredno posle Vidovdanskog atentata u Sarajevu, prvo nad Srbima koji su živeli u Austrougarskoj carevini, pre svega u Bosni i Hercegovini, a sa početkom rata to je dobilo zatrašujuće razmere gde god su Srbi živeli. Po objavi rata Srbiji, Austougarska vrhovna komanda je zavela preki vojni sud, odnosno izdata je naredba: “Pri neprijateljkom držanju mesnih stanovnika… trupe mogu postupati bez intervencije kod suda na osnovu prava nužne ratne odbrane prema vojničkoj komandatskoj moći“. To je bio poziv na otvoren teror prema Srbskom stanovništvu, na masovne zločine vojske nad civilnim stanovništvom. Časni Srbi su bez suda i presude proglašavani neprijateljima Austrougarske carevine, a posle toga je sledilo zversko mučenje i ubijanje na licu mesta. Doduše, forme radi, bilo je i Srba koji su završili na inkvizitorkom sudu, koji je uvek donosio istu presudu “kriv je“, a kazna je bila smrt ili dugogodišnja robija u tamnicama koje su bile preteče nacističkih logora.

Austrougarske zveri vešaju
majku četvoto dece iz Jevremovca kod Šapca

      Jedna od prvih žrtava tog suda za Srbe i prva žena koja pogubljena vešanjem u Prvom svetskom ratu na osnovu presude ratnog suda, bila je Gospava Beatović iz Bratunca, rođena je u porodici Doderovića 1865.godine u zaseoku Doderima kod Gackog u Hercegovini. U 21 godini svoga života, udala se za Pavla Beatovića  iz Žanjevice, a 1897.godine doselili su se u Bratunac, gde su nešto kasnije napravili veliku kuću u kojoj su otvorili trgovinu mešovite robe i kafanu. Po izbijanju Prvog svetskog rata, počelo je veliko stradanje Gospave. Austrougarski zločinci su joj prvo uhapsili sina Đorđa dan posle Vidovdanskog atentata, zatim i muža Pavla pred objavu rata Srbiji. Pod optužbom za veleizdaju deportovali su Đorđa i Pavla u zloglasnu tamnicu smrti “Arad“ u Rumuniji. Međutim to nije ni malo pokolebalo majku petoro dece, hrabru i ponositu hercegovku, da nastavi rad svoga supruga Pavla velikog patriote, koji je bio najbolji poverenik Narodne odbrane i majora Koste Todorovića za ovaj kraj. Kada je major Kosta Todorović sa svojim Zlatiborskim dobrovoljčkim odredom 31. avgusta 1914.godine prešao Drinu i posle krvavih i teških borbi oslobodio Bratunac i Srebrenicu, umesto Pavla Beatovića koji je bio u zatvoru, veoma važna obaveštenja dobija od Gospave. Između ostalog, ona mu je dala dragoceno obaveštenje gde su Austrijanci pri povlačenju iz Bratunca, sakrili oružje, ratni materijal i arhivu. Tada je major Kosta Todorović, znajući da se ne može dugo održati na ovim prostorima, ponudio Gospavi da je prebaci preko Drine u Ljuboviju na sigurno. Ona je to odbila, bojeći se da tako ne oteža položaj supruga i sina u tamnici, čime je izabrala tragičan kraj za sebe. Čim se Zlatiborski odred povukao u Srbiju, Austrijanci su po povratku u Bratunac ustanovili da je njihovo sklonište otkriveno i da je sav materijal odnet. Neko je ubrzo potkazao Gospavu i ona je iz svoga doma po kiši i nevremenu, peške oko sto kilometara sprovedena u tuzlanski zatvor. Na sudu, na kojem je presuda  doneta i pre suđenja, osuđena je na smrt i to je izvršeno 8.oktobra 1914.godine javnim vešanjem u Tuzli. Hrabra Srbska majka Gospave Beatović nije dozvolila dželatu da joj stavi crni povez na oči, odgurnula ga je i viknula ono što je osećala i srcem i dušom: “Živela sloboda! Živela Srbija!“

Familija nije zaboravila svoju hrabru rođaku:

‘Tvoj grob nije raka, već kolevka novih snaga“

      Gospava je bila samo jedna od velikog broja Srbkinja koje su se zajedno sa svojim muževima, očevima i braćom hrabro i odlučno borile za slobodu Srbskog naroda i njegov opstanak. Mogla je i Gospava, kao što to danas posle sto godina čini većina Srba, da bude poslušni rob i da nemo posmatra sa strane rat za Srbiju i srbski narod, pod izgovorom da ona tu ne može ništa promeniti, a i ima porodicu o kojoj treba brinuti. Umesto lažnog umirivanja savesti i čekanja da neko drugi uradi ono što smo mi dužni, a što je danas glavna osobina Srba zbog čega i propadamo, Gospava  se svesno žrtvovala za svoju porodicu, za svoju zemlju i svoj narod. Primer hrabre srbske majke Gospave Beatović nam govori šta znači iskreno voleti svoju porodicu, narod i zemlju. To je majka koja rađa, hrani, od zla brani i žrtvuje se, da bi njena deca dobri Srbi postali, verni Bogu i rodu!

       Na spomen ploči na Sabornoj Crkvi u Tuzli, na kojoj su ispisana imena Srba ubijenih u Tuzli od strane austrougarskih dželata, napisano je: “Umrli ste za nas, zato živite u nama“. Čuvajmo uspomene na naše časne pretke i njihovu žrtvu, budimo ih dostojni!

Učinimo što stoji do nas, ostalo će Gospod dati!

Napomena: prilikom pisanja korišćena knjiga Đorđa Beatovića “Veleizdajnički procesi Srbima u Austrougarskoj“.   

Grešni rab Božiji

Goran Živković