Горан Томић: Нећу да продам имање Рио Тинту, ни силом ми не могу одузети домаћинство
Горан Томић и Димитрије Томић су власници два домаћинства која су на Брезјаку и нити желе, нити ће продати било коме, а поготово не Рио Тинту или било коме другоме
Рио Тинто: Није откупљено само једно домаћинство у зони интереса
Не смирују се страсти по питању литијума у Србији што је централна тема и на данашњој седници у парламенту. Како ствари за сада стоје, компанија Рио Тинто наставља да откупљује домаћинства недалеко од Лознице а мештани се, како наводе из ове рударске компаније за Инсајдер, интересују за продају земљишта. С друге стране, активисткиња из Удружења Заштитимо Јадар и Рађевину, Марија Алимпић за наш сајт наводи да то није довољан аргумент за расправу о томе да ли рудника сме или не сме бити.
Како наводе из Рио Тинта, у зони обухвата пројекта налази се укупно 656 парцела од којих је откупљено 419 или 63 одсто што износи 167 хектара.
„У централном подручју пројекта на коме је планиран развој рударских и прерађивачких објеката налази се 52 домаћинства. Од тог броја, 51 домаћинство је добровољно продало своја имања и преселило се, најчешће уз подршку наше компаније. Поред тога, утврђена су још 23 стамбена објекта која нису стално настањена (куће за одмор, викендице или напуштене куће), од којих је 18 откупљено“, кажу у писаном одговору за наш сајт из рударске компаније.
Рио Тинто и потенцијално отварање рудника недалеко од Лознице тема је и данашње скупштинске расправе. Иако на дневном реду није ископавање литијума, то је у првом делу седнице била једина тема, а расправу су обележиле увреде и оптужбе у које се укључила и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
„Нема списка за расељавање, нема ни расељавања нити за тим има потребе. 52 куће и имања су добровољно продата, људи су добровољно склопили споразуме, пристали да продају своја имања из њима познатих разлога“, рекла је ресорна министарка.
Евидентно је да она и компанија имају различите информације о броју продатих домаћинстава. Док компанија наводи да је 51 домаћинство добровољно продато, министарка наводи укупну бројку – 52.
Према њеним речима пропаганда и кампања која се води интензивно око Јадра, а поготово у последњих месец дана, има за циљ да се људи застраше и да се шири паника о рударским колонијама
Из Рио Тинта за Инсајдер истичу да се целокупан откуп земљишта одвијао на добровољној основи и у складу са законима Републике Србије и највишим међународним стандардима Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) и Европске банке за обнову и развој.
Поручују да ће се компанија и убудуће придржавати прописаних стандарда.
„Део тог процеса подразумева и стални контакт са свим власницима земљишта. Компанију настављају да контактирају мештани који се интересују за наставак откупа земљишта“, тврде.
Кажу да после уредбе Владе Србије о примени Уредбе о утврђивању просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар“, остају фокусирани на аргументоване дискусије и консултације са свим кључним заинтересованим странама.
Међутим, противници рудника у долини Јадра нису спремни за дијалог.
„Не значи не! Ми смо толико пута потенцирали и рекли да су дијалози непожељни јер кад водите са неким дијалог, ако седате за заједнички сто, то подразумева да на крају дође до неког компромиса. Ако смо ми решени да никако нећемо овај рудник, ни у једном облику, ни на један начин, нема потребе за губљењем времена, нема потребе за давањем лажне наде да ми евентуално можемо пристати на тако нешто, за на нас дијалог не долази у обзир“, каже за Инсајдер Марија Алимпић из Удружења Заштитимо Јадар и Рађевину.
Поручује да су сваку причу о теми рудника завршили у Српској академији наука и уметности у мају 2021. године.
„Тада је компанија имала прилику да каже шта има најстручнијим људима у овој земљи, али и представницима локалне заједнице као и шире јавности. Нису то урадили. Сами су водили свој пројекат или народски речено – сами пали, сами се убили“, јасна је Алимпић.
Недавно је Златко Кокановић из Удружења Не дамо Јадар за Инсајдер рекао да је за 25. јул заказана седница Скупштине града Лозница и да на дневном реду није просторни план, али да имају сазнања да ће да га убаце као допуну дневног реда.
Алимпић подсећа да су 2021. после протеста испред Градске куће у Лозници док су одборници усвајали просторни план па га касније поништавали, имали обезбеђење
„И то од жандармерије, а одборници су показали да су људи који једноставно морају да доносе одлуке како им је наређено, да о томе не размишљају. Они морају да знају да је много незадовољних људи и да евентуално доносе одлуку која, уколико то наравно буде додато на дневни ред, одлуку која потенцијално може да утиче на велики број људи и изван Лознице. Дакле, не тиче се та тачка само народа који живи у Лозници, него и ван Лознице. Морају да имају у виду да је незадовољство огромно, да међу њима и те како има људи који су свесни шта је рудник и да тај рудник не желе“, каже Алимпић.
„Враћен је Просторни план подручја посебне намене за пројекат Јадар који је и у време свог доношења 2020. године донет илегално. Компанија није имала у том тренутку оверене рудне резерве, није имала завршен пројекат као што нема ни сад. Међутим, тај проблем оверених рудних резерви постоји и данас. Поставља се питање како је компанија могла уопште да овери било какве резерве литијума и бора, будући да једини документ према ком се то ради у Републици Србији, то је тај Правилник о овери рудних резерви из периода од 1979. године и у њему нема литијума и бора“, наводи саговорница Инсајдера.
Како каже, компанија Рио Сава теоретски није могла у складу са законима Републике Србије да уопште овери резерве литијума и бора. Све што је урађено досад у вези овог пројекта, објашњава Алимпић, јесте проблематично или је илегално.
На наше питање да је евидентно да компанија наставља са пројектом Јадар те да истичу да се мештани после нове Владине уредбе интересују за продају земљишта, Алимпић подсећа да се то дешавало и пре укидања Просторног плана.
„Шта ће они да откупе и да ли ће да откупе није и не може бити никакав аргумент да ли тог рудника сме или не сме бити. Када се режимске структуре позивају на аргументе као што су: овај продао и није продао, компанија је купила, они само потврђују да никад нису ни имали намеру да тај пројекат спроводе у складу са законима и са становишта штете по животну средину. То што је неко продао или није продао је његова лична ствар са којом мора да живи. То што је компанија купила не гарантује им да ће ту моћи да буде рудник. Пред нама је јако много времена, јако много нових проблема и брдо нерешених иза нас, али без обзира на то да ли ће они да откупе 10 хектара више земље или мање, ништа од тога не утиче на наш отпор и на нашу решеност да ми наставимо нашу борбу против отварања рудника литијума и бора и против оног што сматрамо да би у огромној мери имало непоправљиве последице по наше животе и на животну средину“, закључује Алимпић.
Напомиње да је, према њеном мишљењу, неуставна одлука Владе Србије која је донела нову Уредбу која може да се тумачи само као наставак пројекта ископавања литијума у долини Јадра. Влада се у новој Уредби позива на одлуку Уставног суда од пре само неколико дана, иако у тој одлуци јасно пише да се њоме „не оживљава“ прва Уредба којом је утврђен просторни план за пројекат Рио Тинта.
„Враћен је Просторни план подручја посебне намене за пројекат Јадар који је и у време свог доношења 2020. године донет илегално. Компанија није имала у том тренутку оверене рудне резерве, није имала завршен пројекат као што нема ни сад. Међутим, тај проблем оверених рудних резерви постоји и данас. Поставља се питање како је компанија могла уопште да овери било какве резерве литијума и бора, будући да једини документ према ком се то ради у Републици Србији, то је тај Правилник о овери рудних резерви из периода од 1979. године и у њему нема литијума и бора“, наводи саговорница Инсајдера.
Како каже, компанија Рио Сава теоретски није могла у складу са законима Републике Србије да уопште овери резерве литијума и бора. Све што је урађено досад у вези овог пројекта, објашњава Алимпић, јесте проблематично или је илегално.
На наше питање да је евидентно да компанија наставља са пројектом Јадар те да истичу да се мештани после нове Владине уредбе интересују за продају земљишта, Алимпић подсећа да се то дешавало и пре укидања Просторног плана.
„Шта ће они да откупе и да ли ће да откупе није и не може бити никакав аргумент да ли тог рудника сме или не сме бити. Када се режимске структуре позивају на аргументе као што су: овај продао и није продао, компанија је купила, они само потврђују да никад нису ни имали намеру да тај пројекат спроводе у складу са законима и са становишта штете по животну средину. То што је неко продао или није продао је његова лична ствар са којом мора да живи. То што је компанија купила не гарантује им да ће ту моћи да буде рудник. Пред нама је јако много времена, јако много нових проблема и брдо нерешених иза нас, али без обзира на то да ли ће они да откупе 10 хектара више земље или мање, ништа од тога не утиче на наш отпор и на нашу решеност да ми наставимо нашу борбу против отварања рудника литијума и бора и против оног што сматрамо да би у огромној мери имало непоправљиве последице по наше животе и на животну средину“, закључује Алимпић.
Горан Томић није и неће да прода имање Рио Тинту: Чак ни силом ми не могу одузети домаћинство
Горан Томић из Брезјака, места поред Горњих Недељица за Инсајдер тврди да није тачно да је Рио Тинто откупио 51 од укупно 52 домаћинства у централном подручју пројекта на коме је планиран развој рударских и прерађивачких објеката јер он и његов брат Димитрије нису продали своје.
„Горан Томић и Димитрије Томић су власници два домаћинства која су на Брезјаку и нити желе, нити ће продати било коме, а поготово не Рио Тинту или било коме другоме“, каже за Инсајдер Томић који је деведесетих година отишао на рад у Немачку.
На наводе Рио Тинта који су Инсајдеру рекли да су од 52 домаћинства откупили 51, Томић каже да од њих тројице браће један јесте продао и одселио се у Тршић, али да њих двојица нису. Нејасно му је како компанија наводи 51 домаћинство, како каже, реч је о цифри од 50 домаћинстава.
„Нису упућени као што нису упућени где су дошли, у коју земљу, а по најмање ко се налази на Брезјаку или ко је у домаћинству у једном дворишту уопште. Имају лоше туторе и оне који их обавештавају“, наводи саговорник Инсајдера.
За Томића је нова Уредба Владе Србије , која може да се тумачи као наставак пројекта ископавања литијума у долини Јадра, несвакидашња. Влада се у недавно донетој Уредби позива на одлуку Уставног суда иако у тој одлуци јасно пише да се њоме „не оживљава“ прва Уредба којом је утврђен просторни план за пројекат Рио Тинта.
„По мом мишљењу у питању је несвакидашња одлука пре свега Уставног суда која је донета вероватно по инструкцијама Владе. Мислим да ће све ово довести до ерупције незадовољства у народу. 2016. када смо почели ову борбу, неретко су нас исмевали, а данас са разумом слушају и сада је већ свима јасно и познато да не смемо дозволити било каква ископавања или истраживања минерала или неминерала, литијума, бора, никла у нашем региону, а ни у земљи. Шта ће бити са нама зависи од нас самих. Једну земљу чини народ, а тренутни политички врх мора да зна, што се мене тиче, да ми чак ни силом не могу одузети домаћинство, а поготово не милом. То је мој лични став“, поручује Томић.
Истиче да је такав став веома објективан и пита да ли је дошло време да се поново доказује да је слобода најважнија ставка у животу. За наш сајт каже да је тема српског криптонита изузетно приметна и у медијима у Немачкој.
„Овде су и новинари и народ објективнији него код нас и питају шта је то са Србијом која експлицитно позива ЕУ и даје на сто своју земљу. Нико овде у Немачкој није свестан како може Олаф Шолц да гарантује сигурност народа Србије по питању рудника“, преноси део атмосфере и подвлачи да је дао интервју за другу водећу медијску кућу у Офенбаху.
„Јуче сам отишао у новинску кућу Offenbach Post и имао сам један експлицитан разговор, интервју по питању рудника литијума, по питању тога шта тражи господин Шолц у земљи која је рекла не. Верујте ми, новинска кућа из Немачке мене зове да пита шта се то дешава. Поновио сам да је велико „не руднику“ и за Кину, и за Рио Тинто, па тако и за ЕУ и поготово Немачку која не жели да копа литијум код себе, а хтела би код неког другога. Мало је то било непријатно за те људе који су водили са мном разговор, јер сам поменуо мало и историјски део који обавезује Србију да чува кости људи које је управо та Немачка и ти агресори су сатанизовали у последњих 70-80 година“, наводи Томић.
За њега је, како каже, чудна и болна ситуација да се медији у Немачкој више занимају за ту тему посматрајући шири контекст него у Србији.
„У целој Европи је ова тема веома актуелна. Они сад знају, ако Србија падне, они су спасени. Ако Србија одлучно говори ’ не руднику‘, они ће економски бити и даље, да кажемо, везани за друге изворе литијума, као што је Боливија, Чиле, па и Кина. Али они траже излаз из тога, па је лакше копати по Србији него по Немачкој и по Француској и Аустрији. И сад више ником није јасно да ли је то један дил“, истиче Томић.
И Томић је годинама активан на протестима против отварања рудника у долини Јадра иако одавно не живи на Брезјаку.
„Мене вуку корени, детињство, живот са својом фамилијом, кости мојих ујака који су ме гајили који су горе у мом селу. Ипак, оно што чини мој брат Димитрије који је рођен у иностранству и који је само гајен по причама, он је показао већу величину него ја. Њему је нуђено много више пара него нашем брату који је продао, али он не жели рудник и неће да прода домаћинство. Што се тиче оних који су продали, сви су, као што је Рио Тинто навео, то добровољно урадили. Почев од мог брата и првих комшија“, јасан је Томић.
Но, мишљења је да је покренута вулканска ерупција незадовољства што се, како каже, видело и на протесту одржаном у Ваљеву.
Наслов и опрема: Стање ствари