Globalizam, tribalizam i nacionalizam
Prilažem prevod komentara novinara Džona Hejvorda (John Hayward) objavljenog na tviteru sredinom oktobra. Svaka sličnost sa Srbima je 100 % namerna. – Soko.
Konstruktivno primenjen, nacionalizam je jedini protivotrov tribalizmu. Ljudi se organski okupljaju u rodove, a rodovi u plemena. Jedini identitet koji prirodno prihvataju a da je iznad plemena je nacija.
Ovo je savršeno jasno ljudima koji bi da nas podele na plemena i drže nas u međusobnom ratu zarad sopstvenog političkog ćara. Čine sve da bi nam ogadili nacionalni identitet, da bismo ostali podeljeni na plemena.
To je njihov najvažniji cilj, oličen u svemu što rade – od kasapljenja obrazovanja do osporavanja američkog nacionalnog identiteta do igrarija sa jezikom i uvođenja „identiteta sa crticom.“
Ta crtica je batina kojom biju naš zajednički identitet i odvajaju nas jedne od drugih. Nije slučajno da „Amerikanac“ uvek dolazi posle crtice, posle bilo kojeg drugog identiteta kojem se ljudi uče. Uče nas da prvo mislimo na ono što nas deli.
Svakodnevne sumanute promene na jeziku su isto tako oruđe plemenske podele. Teraju nas da se osećamo zbunjeno i plašimo razgovora jedni s drugima. Samo sa svojim istomišljenicima možemo da razgovaramo opušteno i bez zadrške.
Politička korektnost uništava svaku mogućnost zajedničke nacionalne kulture. Ne osećamo nikakvo zajedništvo prema ljudima koji se čine tuđim i krhkim, sklonim da pobesne na najmanju verbalnu omašku i da je shvate kao uvredu. Uče nas da ne budemo iskreni jedni s drugima.
Kultura kuknjave (grievance culture) deli nas na plemena sukobljena oko podele plena. Dok je takmičenje između pojedinaca jedna od najkonstruktivnijih pojava poznatih čovečanstvu, takmičenje između plemena je surovo i opasno.
Sve su ovo tehnike namerno upotrebljene da se spreči nastanak zajedničkog nacionalnog identiteta. Agresivno smo izdresirani da ne mislimo „Amerikanac“ kad vidimo jedan drugog. Otvoreno nam se kaže da je naš nacionalni identitet zlo.
Globalizam nije protivotrov tribalizmu. Naprotiv, on još više tera ljude u plemena i sumnjičavost, ponekad s dobrim razlogom. Globalizam nije viši, plemenitiji identitet koji može da zameni plemenski, već antiteza identitetu.
„Građanin sveta“ nije građanin ničega. To možda zvuči kao sloboda plitkoumnima i pretencioznima, ali problem je što građanin ničega nije nigde suveren. Ne postoji država koja ima dužnost da poštuje tvoja prava ili štiti tvoje interese. Bez države si nemoćan.
Državna moć odvojena od nacionalnog identiteta je pohlepna, ohola, pokvarena i okrutna. Tu činjenicu krije tako što se na sav glas proglašava za prosvećenu, altruističku, poštenu i milosrdnu. Logičan odgovor na takvu državu je povratak plemenu.
Važno je da se na tribalizam odgovori konstruktivno, pozitivnim nacionalnim identitetom. Primera toksičnog nacionalizma je napretek, kako u istoriji tako i danas. Videli smo bezbroj puta kako to ne valja, i tako dozvolili da nas prevare, da pomislimo da nije moguće da se to uradi kako valja.
Međutim, tribalizam uvek izađe kako ne valja, pogotovo u povezanom savremenom svetu. Tek poneko pleme se drži do sebe i ne traži ništa izvana, ili se posveti opštem dobru.
Većina plemena nije tako konstruktivna – jer ih vođe namerno drže u stanju konstantnog besa i ističu žalbe kao metodu održavanja sloge i kontrole članova, a pogotovo kad moraju da se bore s drugim plemenima za komad kolektivnog kolača.
Izvor: Sivi soko
http://sivisoko.blogspot.com/2019/12/tribalizam-i-nacionalizam.html
