Globalizam, ekumenizam – satanizam

“Gospod tvori pravdu i sud svima kojima se krivo čini.“(Ps. 103,6)

“Priliči li vama da vladate ne zbog svojih vrlina nego zbog tuđe slabosti.“ Temistokle

“Ni rat ni mir na zemlji nisu večni… Oni se međusobno smenjuju, kao godišnja doba.“ Empedokle

Amerika! Amerika! Amerika! Slušali smo o američkom snu, o američkom čulu ekonomije, razvoja, bogatstava… Danas vidimo američko čudovište. Kada bi se u tom američkom loncu (o kako da najtačnije opišemo greh, a da ne povredimo čoveka – grehočinitelja) našli samo: perfidno lukavtstvo papizma, osvetnička destruktivnost i šizofrenost judaizma, povampireni nemački paganizam, bio bi to Miks koji bi mogao da ,,prevrne“ svet, i bez dodatka ostale „raznovrsne papazjanije pojedinosti.“[1] O toj sveopštoj američkoj raznovrsnoj raznovrsnosti, svakako da je dato više ozbiljnih i dobronamernih pismenih analiza. Jedna od takvih, bila je dostupna posredno i nama:

,,Američki naučnik, profesor Tomas Šac je izučavajući uticaj moralnog relativizma u psihologiji, psihoterapiji i psihijatriji na moralno stanje američkog društva došao do važnog zaključka. Smanjivanje individualne lične odgovornosti, zamena hrišćanskih vrlina i visokih moralnih vrednosti njihovim surogatima, snižavanje moralnih standarda da bi se izbegao ,,stres“ i ostvario komfor, postalo je ,,glavna razorna sila koja je uticala na američko društvo poslednjih pedeset godina.“ Posebno se navode podaci o promenama u moralnom stanju u SAD-u. Tokom ovih godina: broj dece koje izdržava država povećan je 300%; broj samoubistava omladine, i dece mlađe od dvadeset godina, povećan je 10 puta; broj teških prestupa 5 puta.“[2] Očigledno je da bez moralne osnove, jezik, materijalno blagostanje, pa i narcisoidne vaspitne teorije i psihoterapije, kao ni potrošački mentalitet nisu i ne mogu biti ta koheziona snaga koja bi držala jedno nehomogeno društvo.

Ovom tekstu nije tema da se bavi američkim poslovima, pitanjima i problemima, već onim što se sve to, kao uzor, silom nameće i drugima – posebno u religioznom delu sa naročitim usmerenjem na Istočnu civilizaciju današnjeg čovečanstva. Koliko nam je poznato, ekspanzionističko ponašanje i cilj (fundamentalizam, fanatizam i isključivost) ugrađeni u temelje svoje vere, imaju samo dve svetske religije: papizam i islamizam. Dokazni primer za to bio bi suvišan. Kada bi se sve napisane knjige o tome stavile na jedno mesto, bila bi to biblioteka veća od čuvene Aleksandrijske biblioteke. To Sloveni i narodi Balkana dobro znaju, pamte i još uvek trpe. „Nevidljiva“ i dobro obučena „vojska“ papizma večiti je prilepak promenljivih i trenutno aktuelnih moćnih sila sveta, spremnih, po potrebi, da „goluba mira“ pretvore u ,,jastreba rata“. To je tako − po ljudskoj volji. Ali postoji i jedna druga volja Koja upravlja svim svojim stvorenjima. Konci celokupnih uzročno-posledičnih odnosa su u Njegovim rukama. Šta nam je činiti? Za nas Srbe nije, a nikada nije ni bio, problem drugi sa nama ili pored nas – već njihovo traženje da i mi postanemo ti drugi, tj. oni. Naša krv je vazda prolivana samo u našem ataru, nikada na tuđem. Sve ostalo, suprotno rečeno, je njihov problem. Za sve nas pitanje glasi: ,,Može li ta naša nevino prolivena krv, prošla i buduća, da spere sve naše (lične i opšte) narodne grehe? Naša briga za to, obavezna je i bez stradanja. A ko će nas na tu duhovno- moralnu reanimaciju pokrenuti? Država? Crkva?

Pa mi već čitav vek za nama nismo ispred nas videli svog pravog domaćina državnika – koji će nam ,,u lice“ reći ono što misli. I onoga na početku ovog stoleća, koji je bio spreman da to bude, ukloniše oni koji ga pre poznaše od nas. Danas, njegovi naslednici, ukidaju i ono što je za to kratko vreme uveo – veronauku u srpskim školama. No, on nije bio ni jedina vrednost koju su ti „oni-drugi“ prepoznali pre nas. To je: Crkva, Kosovo i Metohija, Šumadija, selo, istorija, tradicija,… Sve je to „uzeto i ukradeno, uzima se i krade“ pred nama -„na naše oči“. Pa mi u našoj državi nemamo ni jednu instituciju koja bi se ozbiljno zauzela za porodicu, brak, fizičko i moralno-tradicionalno vaspitanje dece,… Dakle, ništa vredno.

A, Crkva!? U Njoj su neke pojave danas više za rubriku,,Verovali ili ne“. Zastrašujuće da se sve više danas javno čuju reči (pa i čitave rečenice) i pojmovi iz još uvek nedefinisanog, maglovitog i sataniziranog tzv. „Novog doba“ izrečene ustima nekih iz jerarhije naše Crkve.,,To je kaleidoskop neprestano promenljivih verovanja, običaja i obreda… Ovaj surogat religije izgleda kao tipično američki i podržan socijalno, etničkim i religioznim pluralizmom američkog društva“. To je smer novog puta, puta koji od Bogočoveka više ne vodi do čovekoboga (koga smo već videli) već do samog đavola. Ako bi nas, i kada bi nas, kao takve (država i Crkva),po svaku cenu“ uveli u Evropu i u ovo društvo,,svetske buvlje pijace“, to ne bi bila sveopšta samoizdaja i sram, već svenarodno samoubistvo. Ujedno, uz sve ovo, poručili bismo svim delovima američkog društva celokupnih etničkih celina (etosa) u svetu, onih koji su svojevremeno pohrlili u taj novi svet – ,,Obećanu zemlju“ za „Zlatnim teletom“: Ne svetite se i nerazarajte otadžbinu i korene svojih otaca. Živite svoj život i pustite da i oni žive svoj. Šta ste tražili to ste i dobili!

I šta danas Srbi mogu da očekuju od jerarhije svoje Crkve?

Stanje i u Vaseljenskoj pravoslavnoj crkvi nije bolje. Na njenoj, tj. njihovoj (prvojerarhijskoj i jerarhijskoj „obradi“ odnosno spremanju i postavljenjima) rađeno je dugo: sinhronizovano, suptilno, vešto i profesionalno. Pa neka im i bude tako. Mi (Pravoslavni) znamo ko je „Glava – Početak i Svršetak“ Crkve – i svega stvorenog. Bez straha i brige – nemoćan je tu i čovek i đavo.

Autor: Marko Popović

[1] U tekstu većina reči rečenica pod navodnicima uzeti su iz knjige: Hrišćanstvo i psihologija u 21. veku, Beograd 2005.

[2] Psychiatry, the Ultimate Betrayal, by Bruce Wiseman, Freedom Publishing, Los Angeles, California, USA, 1995.

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!