Глобализам, екуменизам – сатанизам
“Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.“(Пс. 103,6)
“Приличи ли вама да владате не због својих врлина него због туђе слабости.“ Темистокле
“Ни рат ни мир на земљи нису вечни… Они се међусобно смењују, као годишња доба.“ Емпедокле
Америка! Америка! Америка! Слушали смо о америчком сну, о америчком чулу економије, развоја, богатстава… Данас видимо америчко чудовиште. Када би се у том америчком лонцу (о како да најтачније опишемо грех, а да не повредимо човека – грехочинитеља) нашли само: перфидно лукавтство папизма, осветничка деструктивност и шизофреност јудаизма, повампирени немачки паганизам, био би то Микс који би могао да ,,преврне“ свет, и без додатка остале „разноврсне папазјаније појединости.“[1] О тој свеопштој америчкој разноврсној разноврсности, свакако да је дато више озбиљних и добронамерних писмених анализа. Једна од таквих, била је доступна посредно и нама:
,,Амерички научник, професор Томас Шац је изучавајући утицај моралног релативизма у психологији, психотерапији и психијатрији на морално стање америчког друштва дошао до важног закључка. Смањивање индивидуалне личне одговорности, замена хришћанских врлина и високих моралних вредности њиховим сурогатима, снижавање моралних стандарда да би се избегао ,,стрес“ и остварио комфор, постало је ,,главна разорна сила која је утицала на америчко друштво последњих педесет година.“ Посебно се наводе подаци о променама у моралном стању у САД-у. Током ових година: број деце које издржава држава повећан је 300%; број самоубистава омладине, и деце млађе од двадесет година, повећан је 10 пута; број тешких преступа 5 пута.“[2] Очигледно је да без моралне основе, језик, материјално благостање, па и нарцисоидне васпитне теорије и психотерапије, као ни потрошачки менталитет нису и не могу бити та кохезиона снага која би држала једно нехомогено друштво.
Овом тексту није тема да се бави америчким пословима, питањима и проблемима, већ оним што се све то, као узор, силом намеће и другима – посебно у религиозном делу са нарочитим усмерењем на Источну цивилизацију данашњег човечанства. Колико нам је познато, експанзионистичко понашање и циљ (фундаментализам, фанатизам и искључивост) уграђени у темеље своје вере, имају само две светске религије: папизам и исламизам. Доказни пример за то био би сувишан. Када би се све написане књиге о томе ставиле на једно место, била би то библиотека већа од чувене Александријске библиотеке. То Словени и народи Балкана добро знају, памте и још увек трпе. „Невидљива“ и добро обучена „војска“ папизма вечити је прилепак променљивих и тренутно актуелних моћних сила света, спремних, по потреби, да „голуба мира“ претворе у ,,јастреба рата“. То је тако − по људској вољи. Али постоји и једна друга воља Која управља свим својим створењима. Конци целокупних узрочно-последичних односа су у Његовим рукама. Шта нам је чинити? За нас Србе није, а никада није ни био, проблем други са нама или поред нас – већ њихово тражење да и ми постанемо ти други, тј. они. Наша крв је вазда проливана само у нашем атару, никада на туђем. Све остало, супротно речено, је њихов проблем. За све нас питање гласи: ,,Може ли та наша невино проливена крв, прошла и будућа, да спере све наше (личне и опште) народне грехе? Наша брига за то, обавезна је и без страдања. А ко ће нас на ту духовно- моралну реанимацију покренути? Држава? Црква?
Па ми већ читав век за нама нисмо испред нас видели свог правог домаћина државника – који ће нам ,,у лице“ рећи оно што мисли. И онога на почетку овог столећа, који је био спреман да то буде, уклонише они који га пре познаше од нас. Данас, његови наследници, укидају и оно што је за то кратко време увео – веронауку у српским школама. Но, он није био ни једина вредност коју су ти „они-други“ препознали пре нас. То је: Црква, Косово и Метохија, Шумадија, село, историја, традиција,… Све је то „узето и украдено, узима се и краде“ пред нама -„на наше очи“. Па ми у нашој држави немамо ни једну институцију која би се озбиљно заузела за породицу, брак, физичко и морално-традиционално васпитање деце,… Дакле, ништа вредно.
А, Црква!? У Њој су неке појаве данас више за рубрику,,Веровали или не“. Застрашујуће да се све више данас јавно чују речи (па и читаве реченице) и појмови из још увек недефинисаног, магловитог и сатанизираног тзв. „Новог доба“ изречене устима неких из јерархије наше Цркве.,,То је калеидоскоп непрестано променљивих веровања, обичаја и обреда… Овај сурогат религије изгледа као типично амерички и подржан социјално, етничким и религиозним плурализмом америчког друштва“. То је смер новог пута, пута који од Богочовека више не води до човекобога (кога смо већ видели) већ до самог ђавола. Ако би нас, и када би нас, као такве (држава и Црква),по сваку цену“ увели у Европу и у ово друштво,,светске бувље пијаце“, то не би била свеопшта самоиздаја и срам, већ свенародно самоубиство. Уједно, уз све ово, поручили бисмо свим деловима америчког друштва целокупних етничких целина (етоса) у свету, оних који су својевремено похрлили у тај нови свет – ,,Обећану земљу“ за „Златним телетом“: Не светите се и неразарајте отаџбину и корене својих отаца. Живите свој живот и пустите да и они живе свој. Шта сте тражили то сте и добили!
И шта данас Срби могу да очекују од јерархије своје Цркве?
Стање и у Васељенској православној цркви није боље. На њеној, тј. њиховој (првојерархијској и јерархијској „обради“ односно спремању и постављењима) рађено је дуго: синхронизовано, суптилно, вешто и професионално. Па нека им и буде тако. Ми (Православни) знамо ко је „Глава – Почетак и Свршетак“ Цркве – и свега створеног. Без страха и бриге – немоћан је ту и човек и ђаво.
Аутор: Марко Поповић
[1] У тексту већина речи реченица под наводницима узети су из књиге: Хришћанство и психологија у 21. веку, Београд 2005.
[2] Psychiatry, the Ultimate Betrayal, by Bruce Wiseman, Freedom Publishing, Los Angeles, California, USA, 1995.
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
