Geopolitičari sastavili verovatnu mapu Evrope do 2035. godine – ili kako će se menjati državne granice
Analizirajući seriju članaka iz otvorenih izvora CIA, Vojne obaveštajne službe Rusije (GRU), nekoliko Instituta, ali i radova Elvina Toflera, Zbignjeva Bžežinskog i Semjuela Hantigtona, geopolitički eksperti , kako piše ruska „Ekspres gazeta“, nacrtali su verovatnu mapu Evrope 2035. godine.
Pojavi haosa u Evropi doprineće ekonomske nedaće (izazvane različitim nevoljama), problem pijaće vode i energije. To će dovesti i do preseljavanja stanovništva, a 2025-2027. godine prestaće da postoji Evropski unija. Ovo će dodatno pokrenuti stanovništvo na preseljenje, te će oko 10 odsto zapadnoevropskog stanovništva krenuti put Balkana i Turske (uglavnom muslimani). Ovakva situacija oslabiće centralne vlasti i podstaći separatizam malih, ekonomski i politički ugnjetenih nacija.
Danas znamo da je politička mapa država sveta podložna promenama kao što je tome izložen i ekonomski uspeh država, demografsko stanje pojedinih naroda ili ekološka situacija. Takođe, politička mapa Evropske unije danas se čini nepromenljivom, kao što se činilo da je Rimska imperija večna, SFRJ ili Sovjetski savez. Ipak, političke granice u svetu su postale upitne i nisu odražavale stvarno stanje na terenu. Na primer, Somalija kao država postoji samo u dokumentima Ujedinjenih nacija i međunarodnim političkim mapama. U suštini na njenoj teritoriji se nalazi desetak pseudo država.
Evropski kontinent kada su u pitanju promene granica, dakle, nije izuzetak, iako je imao veliki ekonomski i civilizacijski razvoj. Na ovo, pored ostalih ukazuju i vodeći geopolitičari sveta (Tofler, Bžezinski, Hantington, Dugin). Danas već postoje brojni indikatori da će se političke granice u Evropi menjati i to kardinalno.
Zapadna Evropa
Promene granica sadašnjih država će početi sa Britanskih ostrva, koje će, inicirati velike promene granica diljem kontinenta. Uvažavajući činjenicu da su škotski nacionalisti na vlasti u Edinburgu, mogućnost odvajanja Škotske od Britanije je ogromna. Sa odvajanjem Škotske, samo ime države „Velika Britanija“ gubi smisao. Osamostaljenjem Škotske, separatizam u Alsteru će se pojačati, što može rezultirati ujedinjenjm Irske (ili ulazak Alstera u sastav Irske na federativnom principu). Pri tome, Vels će ostati uz London (uvažavajući etničku i mentalnu bliskost sa „kontinentalnom“ Engleskom).
Značajne promene pretrpeće Pirinejsko poluostrvo. Rastuća ekonomska kriza (nezaposlenost u Španiji je trenutno najveća u Evropskoj uniji) dovešće do aktivizacije dezintegracionih procesa, pre svega kod Baska i Katalonaca. Ova dva etnosa imaju najmanje veza sa Špancima, te će se pojaviti najmanje dve nove države – Baskija i Katalonija. Ostale regione Madrid će verovatno zadržati u svojoj orbiti, ali će država preći na federalno, može biti i na konfederalno uređenje.
Još veće promene granica doživeće Francuska. Ova država će pretrpeti velike promene (kulturne i socijalno-političke), što će dovesti do slabljenja centralne vlasti. U suštini, već sada je jasno da Francuzi nisu mogli da asimiluju doseljenike iz Afrike i Bliskog istoka (iz nekadašnjih kolonija). Uz sadašnje demografske procese belo stanovništvo Francuske, približno 2035. godine, biće prinuđeno da živi u rezervatima. Zato će jedno od verovatnih rešenja etničkih problema biti „amputacija“ dela sopstvene teritorije na kojem živi najviše takvog stanovništva (zatim deportacija obojenog stanovništva iz drugih delova Francuske na tu teritoriju). Trenutno to je teritorija oko Marselja i deo južne Burgundije, zato je verovatno da će se ovde pojaviti arapska islamska država. Uz to, ako se dogodi slabljenje centralnih vlasti, što je izvesno, mogu se stvoriti uslovi da se deo Akvitanije odvoji i ujedini sa Baskijom, a stanovništvo Lotaringije (sa centrom u Strasburu) uđe, kao federativna jedinica, u sastav Nemačke. U tom slučaju, potpuno je verovatno da će nezavisnost dobiti i Korzikanci – inače, stara separatistička glavobolja Francuza.
Beneluks ima jasnu situaciju. Flamanci i Valonci će se razdvojiti, a upitno je samo kome će pripasti glavni grad – Brisel, koji je flamanski po stanovništvu, ali se nalazi na teritoriji Valonaca. U svakom slučaju razlaz će biti miran, a Flamanci će, potom, ući u savez (minimalno ekonomski) sa Holandijom.
Centralna Evropa
Postoji dosta argumenata koji ukazuju na to da će se raspasti Italija (granica će ići po južnom delu Toskane i Emili-Romanije). Inicijator raspada Italije biće Severna Italija, koja će ući u savez (federaciju) sa Austrijom i Nemačkom ili Švajcarskom. Sardinija i Sicilija će, takođe, proglasiti nezavisnost. Međutim, raspad Italije će biti više formalni, jer će se sačuvati ekonomske veze.
Najveće promene će doživeti Balkan. Zalaganjem islamskog faktora (posebno iz Francuske) pojaviće se lobi za likvidaciju Bosne i Hercegovine. Ukoliko Beograd i Zagreb nađu zajednički jezik, teritorija BiH će se podeliti između Hrvatske i Srbije. Da se zadovolji Turska (zbog nestanka BiH) dozvoliće se ujedinjenje Albanije i Kosmeta i dela Makedonije (gde Albanci već čine većinu, a u strukturi cele države ima ih 30 odsto). Značajne teritorije dobiće Mađarska, jer će povratiti deo rumunske Transilvanije, a takođe i Severni Banat (Srbija). Teška sudbina čeka i Poljsku. Ova država će izgubiti teritorije gde žive Nemci (Pomeraniju i Šleziju), a ako se dogovore Moskva i Berlin i severoistočni deo (u tom slučaju Rusija može Nemcima ustupiti Kaljingrad). Deo Poljske će se pripojiti Podkarpatskom i Lubinskom vojvodstvu. Na taj način biće urušeno ideološko jedinstvo Lavova (koji će verovatno do 2035. godine postati glavni grad Galicije) i Varšave. Od Ukrajine nezavisnost mogu izboriti Rusini, a da bi se zadovoLjili Rumuni, njima će pripasti Černovicka oblast.
Istočna Evropa
Skandinavija, saglasno prognozama analitičara sajta „voprosik.net“, neće doživeti promene granica ili stvaranje novih država. Međutim, promene će doživeti Pribaltik. Slabljenjem evropskog jedinstva i jačanjem Nemačke, deo teritorije sa ruskim stanovništvom (oblast Narvi u Estoniji, Istočna Letonija sa centrom u Daugavpilsu) naći će se u sastavu Rusije. Od gubitka teritorije spašće se samo Litvanija, ali će izgubiti zajedničku granicu sa Rusijom. Belorusija će nestati, jer će se u potpunosti integrisati u Rusiju. Velike promene doživeće Ukrajina i Krim. Političko jedinstvo Lavova i Kijeva biće uništeno i država će se vratiti na granice iz sredine XVII veka. Zbog gubitka Transilvanije Rumunija će biti obeštećena dobijanjem Moldavije (bez Pridnjestrovlja, koje će ući u sastav Rusije), ali i južnim delom Odeske oblasti. Velike promene doživeće i Kavkaz. Naime, Rusija, ukoliko ne izmeni politiku, može ostati bez Dagestana, Čečenije i Ingušetije. U Zakavkazuju Abhazija će ući u sastav Rusije, dok će Južna Osetija biti vraćena (kao kompenzacija zbog gubtika Abhazije) Gruziji. Da bi se rešio problem Nagorno Karabaha, tj. pripoio Jermeniji (potrebna je granica Rusije i Jermenije) biće potrebno podeliti Gruziju na Zapadnu i Istočnu (odvajajući najmanje Kahe-tiju od Tbilsija). Međutim, da bi to prihvatila Turska potrebno ju je namiriti u Siriji i u Bugarskoj (koja ima tursku nacionalnu manjinu).
NAPOMENA: Crtanje granice u Evropi do 2035. godine, uglavnom je završeno 2012. godine.
Autor: prof dr. Zoran Milošević
