“Геноцидни добровољци“ у Сребреници
Кад се једнога дана буде открила права и потпуна истина о Сребреници, бојим се – засмрдјеће Поточари!
Што се Срба тиче, тада ће за њих бити – прекасно. Наравно, ако се усвоји у УН најављена бесрамна Резолуција о „геноциду“ у Сребреници.
Знајући за пословичну упорност наших вишевјековних „пријатеља“, гуштероида из Лондона, уз њихове германске сународнике, Њемце, слутио сам ово што се, поводом Сребренице, данас дешава од давних дана. И написао сам, за четири минуле године, ваљда десетак текстова поводом Сребренице.
И у сваком од њих сам тврдио да је Сребреница, од почетка до краја – пројекат Енглеза и да је то највећа подвала српском корпусу у 20. вијеку! Изнио сам, у прилог томе, и сијасет чињеница.
Данас видим да је то био узалудан посао и да савјетници ништа од тога нијесу пренијели челницима Срба с једне, или друге стране Дрине. Тако ће, вјероватно, бити и овога пута.
У последњем тексту „Подсјетник за Сребреницу“ поменуо сам седам-осам разлога, који су за наше актуелне дипломате, могли бити подстицај да се каже истина о Сребреници.
У том подсјећању, видио сам накнадно да м је изостао један од кључних разлога везан за монструозну конструкцију мита о Поточарима: српским форензичарима, отпочетка, био је најстрожије забрањен приступ сахрањивању „хиљада жртвава „геноцида “ у Поточарима!
Ова забрана се посебно односила на др Зорана СТАНКОВИЋА, тада пуковника, а нешто касније Начелника ВМА и министра здравља Србије!
Захваљујући овој околности, нико од тамошњих, а и осталих Срба не зна ни до данас, шта је, или ко је све сахрањен под мезарјем у Поточарима! Ја ћу им, као српски новинар, који је доста времена посветио истраживању Сребренице, помоћи: У Поточарима је, у последње три деценије сахрањено више хиљада муслимана из свих крајева БиХ, који су изразили жељу да тамо буду покопани! Сваке године шлепери су доносили стотине сандука!
Са умрлим муслиманима, који су аутоматски проглашавани за „жртве геноцида“, било је ту и доста сандука, који су порадицама плаћани по хиљаду еура, да би се намакла бројка од осам хиљада жртава, која је данас „у употреби“. И ником, са српске стране, није дозвољено да све то контролише!
Кад се једног дана стекну услови да се, макар методом „случајног узорка“, испитају неке гробнице у Поточарима, схватиће се о каквој подвали се ради! Али, да поновим, тада ће за „геноцидне Србе“, бити касно!
Иначе, у енглеским уџбеницима историје, њихови средњошколци увелико се суочавају са „српским геноцидом у Сребреници“! Након могућег усвајања ове најновије Резолуције у УН, то ће бити обавеза у свим школама Удруженог Запада!
Нека им је наздравље ова најновија антисрпска ујдурма! Господ им судио.
Не бих да руководству Српске, у овом баш тешком часу за српски народ, стајем на муку. Али, морам да питам: да ли је за вас Извјештај Гидеона Грајфа и његове међународне комисије, да није било геноцида у Сребреници, био крај ваших напора, да након 29 година испитате шта се у Сребреници, након њеног ослобађања, заиста десило. На нашу националну срамоту, ми ни до данас не знамо, шта се дешавало на четири од пет локација гдје су извршена стријељања муслиманских војних заробљениак!
За оно једно у пољопривредном добру Врањеву, знамо: организатор и егзекутор стријељања муслиманских заробљеника био је пуковник Љубиша Беара, претходни управник усташке Лоре и Брозових Бриона , када је, по мојим сазнањима, заврбован за агента Енајл сикса!
Беара није био Србин, чак ни Хрват, о чему сам дуго мислио, већ – Југословен! Он је, да поновим на Порталу, већ више пута, по субординацији (на своју руку и одсуству Младића) ангажовао потпуковника Дринског корпуса, безбедњака Вујадина Поповића и резервног капетана, безбједњака такође, из Братуначке бригаде, Момира Николића. (Овај други ће, по договору са Тужилаштвом, бити кључни „свједоок“ у осуди генерала Младића!
Њих тројица су с муком прикупили осам припадника Десетог диверзантског плаћеничког одреда за стријељање, у коме је Хрват Дражен Ердемовић, бижо главна „звијезда“, а у коме је у осморки стријелаца, био само један Србин. Ајде да му придружимо и В. Поповића, за кога не вјерујем да је пуцао. Али, зар због двојице Срба на Врањеву да признамо да је то био „страшни српски злочин“? Лично, не спадам у те ајване! А српски челници нека се бар обавијесте. Ту импровизације не би смјело да буде!
Поготово кад су у питаљу судбинске одлуке за српски народ.
Уз сво саучешће за породице оних 700 муслиманских заробљеника, о којима је до смрти говорио представник УН, за остале „геноцидне“ жртве Сребренице бих се уздржао.
И да још једном, да ко зна који пут поновим _ шта је са остала четри стратишта, на којима су наводно, стријељану муслимански заробљеници? Има ли ко да ме чује? Шта је са енглеским одредом САСоваца, који је тијех дана боравио у Сребреници?
И овога пута морам да поновим нешто на шта се могући српски одбрамбени бедем не ослања.
Ријеч је, напросто, о ликвидацији српског корпуса, о чему наши „пријатељи“ Енглези и њихови трабанти, сањају, са лица земље!
Знају ли нешто о томе српски челници са обје стране Дрине? Низад, кад је ријеч о актуелизовању Сребренице. Још прије четири године сам цитирао , а то више пута поновио, ријечи оредставника Уједињених нација, на подручју БиХ, Филипа Корвина, да је у Србреници стријељано 700 муслиманских заробљеника, при чему је он остао у својој тврдњи све до своје смрти, 2010. године, и да је је бројка од 8 хиљада стријељаних муслимана, исполитизована, како би се Срби за сва времеена окривили за „геноци“д У Сребреници, конструкција Запада.
Нијесам видио да је ико од српских челника, у досадашњој кампањи поводом Сребренице, поменуо представника Уједињених нација, Филипа Корвина. Наздравље вам, српски „пропагандисти“! Историјске незналице и национални ајвани!
И најзад, да вам без околишења кажем, драги моји Срби, више хиљада „сребеничких жртава“, под мезарјем у Поточарима, прикупено је широм Босне, ко добровољно, ко за накнаду од хиљаду марака!
Видјећемо, ако Бог да ускоро! А што се, пак, тиче изјава муслиманских представника овим поводом, почев од оне Емира Суљагића, главног гробара Поточара, који је свог ова ту сахранио и уписао као „жртву геноцида“, који је изгубио живот 1992. године у похоходима Насера Орића на 80 потпуно опустошених српских села око Сребренице, па до њиховог министра спољних послова, извјесног Елмедима Конаковића, поводом њихових зјава о „геноциду у Сребреници“ рећи ћу вам свој лични утисак. С обзиром да сам са својом прекодринском браћом, у четири ратне године, тамо провео четири мјесеца као српски новинар и српски гуслар, жао ми је што то вријеме нијесам потрошио као српски аутоматичар, с обзиром да сам, на одслужењу војног рока, био најбољи аутоиматичар у пуку! Али, никад није касно!
Ето колико су ме њихове изјаве поводом Сребренице, натопљене патолошком, дестилисаном мржњом према Србима, инспирисале на помирење!
Ово је резолуција за дуготрајно, да не кажем бесконачно непомирење између Срба и њихових бошњачких одрода, српских муслимана!
На добитку су једино њихови спонзори и инструктори – Енглези!
Аутор: Јован Лакићевић
Извор: ИН4С
