Gde ti je muž?
Znao sam jednu ženu koja je neprestano bila na večernjim službama i Liturgiji. Jednom sam je pitao:
– Gde ti je muž?
To jest, rekao sam joj iste one reči koje je Hristos rekao Svetoj Fotini, Samarjanki: „Gde ti je muž?“.
Ona mi je odgovorila:
– Oče, on se ne interesuje za ovo, on je na drugom mestu.
– Ko je on? Udala si se za muslimana?
– Ne, jednostavno on nije religiozan. Njemu se ne dopadaju takve stvari.
– Razumem. A kada ideš u hram, šta ti on govori?
– Mi se uvek svađamo pre nego što ja odem u hram, ali ja ipak odlazim jer želim da budem pored vas, dragi moj oče!
I osmehnula mi se. Pomislila je da ću je pohvaliti. Međutim, ja sam joj rekao:
– Slušaj me, mi ne možemo služiti bdenje kada znamo da tvoj muž želi da si kod kuće. Uopšte nije potrebno da se on nervira i zbog mene i zbog tebe.
– Baćuška, on se na Boga ljuti! rekla mi je tada, a zatim trijumfalno dodala:
– Ja znam da će nas Hristos razvesti!
Poslušajte ove reči: „Hristos će nas razvesti!“
Hristos ni za šta nije kriv, međutim, naše ponašanje, način života na koji ponekada doživljavamo Hrista primorava ljude da misle da On može biti uzrok nečijeg razvoda. Rekao sam joj:
– Slušaj me! Ostavi svoju naforu i idi kući, doći ćeš u hram ujutru. Ujutro ti dozvoljava da dolaziš na službu?
– Da, dozvoljava. Njemu se ne dopadaju večernje službe jer želi da budem kod kuće, sa njim.
– Pa onda ostani kod kuće!
– Dobro, ali on ne govori na duhovne teme.
– A da li ti govoriš o duhovnom, na ispovesti, na primer? Probaj, sedi pored muža, obrati pažnju na ono što će ti reći, poslušaj ga. Budi strpljiva da osvojiš njegovo srce, da ga zavoliš, dotakneš svojom žrtvom. Veruj mi, to je veoma duhovni postupak i veoma težak, budi sigurna u to!
Postupila je kao što sam je savetovao ali po cenu velikih duhovnih napora. Zatim sam je zamolio:
– Prenesi svom mužu da ga molim za oproštaj jer toliko vremena nisam znao da ti ne dozvoljava da dolaziš na večernje službe.
Tu nije izdržala i rekla mi je:
– Ja to ne mogu da kažem! Dosta mi ga je! Ja i onako sada već činim i više od onoga što je želeo!
Šta mislite, dragi moji, šta ovde nedostaje? U ovim rečima ima mnogo egoizma, nema rasuđivanja. A neophodno je da imamo rasuđivanje. Ne rušiti sve na svom putu, već razmisliti: „Pa dobro, ostaću ove subote kod kuće, a u nedelju ću ići u hram. To će biti moja žrtva. Tako ću sačuvati bliske odnose sa mužem, osvojiću njegovo srce. Postupiću tako da bi mogao da kaže: „Pogledajte šta je Hristos učinio sa mojom ženom – ona je postala pažljiva, nežna, snishodljiva, dobra, saosećajna, sa razumevanjem“.
U protivnom, može da kaže:
– Eto! Počela si da ideš u crkvu i vidi šta se dogodilo!
To je strašno, kada o nama koji se nalazimo blizu Boga, koji pripadamo Crkvi, govore: „Pogledaj ovog čudaka u hramu!“ Zašto nas nazivaju čudacima? Pa naš karakter, naša dobrota, saosećanje i uvažavanje ljudi bi trebalo da nas učine najprivlačnijim ljudima na svetu. Sve je tako, ali ipak, mi to uvažavanje nismo stekli.
Kada drugi poželi da vodi svoju borbu, ti ćeš to videti. Kada bude poželeo onda će postiti, odlaziće u hram, ispovedaće se… Onda kada ga Bog bude prosvetio.
– Pa šta onda oče, da ništa ne govorim svom mužu?
– Govori mu obavezno, ali… ćutanjem i dobrim primerom.
Autor: Arhimandrit Andrej Konanos
Izvor: Svetosavlje