Где ти је муж?
Знао сам једну жену која је непрестано била на вечерњим службама и Литургији. Једном сам је питао:
– Где ти је муж?
То јест, рекао сам јој исте оне речи које је Христос рекао Светој Фотини, Самарјанки: „Где ти је муж?“.
Она ми је одговорила:
– Оче, он се не интересује за ово, он је на другом месту.
– Ко је он? Удала си се за муслимана?
– Не, једноставно он није религиозан. Њему се не допадају такве ствари.
– Разумем. А када идеш у храм, шта ти он говори?
– Ми се увек свађамо пре него што ја одем у храм, али ја ипак одлазим јер желим да будем поред вас, драги мој оче!
И осмехнула ми се. Помислила је да ћу је похвалити. Међутим, ја сам јој рекао:
– Слушај ме, ми не можемо служити бдење када знамо да твој муж жели да си код куће. Уопште није потребно да се он нервира и због мене и због тебе.
– Баћушка, он се на Бога љути! рекла ми је тада, а затим тријумфално додала:
– Ја знам да ће нас Христос развести!
Послушајте ове речи: „Христос ће нас развести!“
Христос ни за шта није крив, међутим, наше понашање, начин живота на који понекада доживљавамо Христа приморава људе да мисле да Он може бити узрок нечијег развода. Рекао сам јој:
– Слушај ме! Остави своју нафору и иди кући, доћи ћеш у храм ујутру. Ујутро ти дозвољава да долазиш на службу?
– Да, дозвољава. Њему се не допадају вечерње службе јер жели да будем код куће, са њим.
– Па онда остани код куће!
– Добро, али он не говори на духовне теме.
– А да ли ти говориш о духовном, на исповести, на пример? Пробај, седи поред мужа, обрати пажњу на оно што ће ти рећи, послушај га. Буди стрпљива да освојиш његово срце, да га заволиш, дотакнеш својом жртвом. Веруј ми, то је веома духовни поступак и веома тежак, буди сигурна у то!
Поступила је као што сам је саветовао али по цену великих духовних напора. Затим сам је замолио:
– Пренеси свом мужу да га молим за опроштај јер толико времена нисам знао да ти не дозвољава да долазиш на вечерње службе.
Ту није издржала и рекла ми је:
– Ја то не могу да кажем! Доста ми га је! Ја и онако сада већ чиним и више од онога што је желео!
Шта мислите, драги моји, шта овде недостаје? У овим речима има много егоизма, нема расуђивања. А неопходно је да имамо расуђивање. Не рушити све на свом путу, већ размислити: „Па добро, остаћу ове суботе код куће, а у недељу ћу ићи у храм. То ће бити моја жртва. Тако ћу сачувати блиске односе са мужем, освојићу његово срце. Поступићу тако да би могао да каже: „Погледајте шта је Христос учинио са мојом женом – она је постала пажљива, нежна, снисходљива, добра, саосећајна, са разумевањем“.
У противном, може да каже:
– Ето! Почела си да идеш у цркву и види шта се догодило!
То је страшно, када о нама који се налазимо близу Бога, који припадамо Цркви, говоре: „Погледај овог чудака у храму!“ Зашто нас називају чудацима? Па наш карактер, наша доброта, саосећање и уважавање људи би требало да нас учине најпривлачнијим људима на свету. Све је тако, али ипак, ми то уважавање нисмо стекли.
Када други пожели да води своју борбу, ти ћеш то видети. Када буде пожелео онда ће постити, одлазиће у храм, исповедаће се… Онда када га Бог буде просветио.
– Па шта онда оче, да ништа не говорим свом мужу?
– Говори му обавезно, али… ћутањем и добрим примером.
Аутор: Архимандрит Андреј Конанос
Извор: Светосавље
