Навијати за Хрвате, значи навијати за нове дечије логоре…
Фудбал је ових дана избацио једну групу Срба бравокомшијаша који из свег гласа кукају за братством и јединством.
Да би у’ватили корак са западним светом који нас милосрдно више пута бомбардова, они се данима на друштвеним мрежама препиру око тога како спорт и прошлост немају никакве везе. Они оваквом стратегијом заборава желе да превазиђу прошлост а српске жртве представе као небитне.
Улазак суседа већ друго СП међу 4 најбоље репрезентације света, показао је да они нису фудбалски мајстори већ растући сателит Трећег рајха којег предводе потомци масовних убица. Они су већи мајстори од фудбалера, то су мајстори пресељавања становништва. Дан након што је на утакмици НДХ-а – Канада према једном Србину виђен национализам најгоре врсте, усташкй повици, трактори и натписи који алудирају на јаку олују, у Србији се појавила једна фотографија која ће одмах бити проглашена фотографијом целог СП. Наиме, ради се о групи Срба који заједно са суседима седе на плажи и пуше наргиле.
Браво браћо тако се ужива, викали су тад у заносу југоносталгичари покушавајући представити то као нешто кул и модерно. У Србији то постаде слика месеца а суседи за слику дана прогласише свог навијача који уринира по застави Србије. Такви су поједини Срби, увек ће дозволити да се по њима уринира, свој народ ће презирати а љубити скуте нашим џелатима.
Није то чудно када се зна да су пре две године ови људи са својих прозора аплаудирали Загребу док су закључани седели за Васкрс, а данас кажу навијају само за добар фудбал без прошлости. Тај фудбал је толико добар да НДХ-а 24 године није меч прошла голом више, већ искључиво пеналима. Тако да њима није до спорта већ до плавог воза који ће их вратити у Југославију. Да је ово заиста репрезентација НДХ-а показао је и лист „Хрватски тједник“ који је на дан утакмице на насловној страни писао:
Н огометна
Д ржава
Х рватска
Уз напомену да су ватрени за дом спремни. За оне Србе који читати знају, порука је и без ове напомене врло јасна. Њихов изборник на конференцији за тисак то је само потврдио својом изјавом да победу против Бразила посвећује хрватским бранитељима. ТВ постаја Z1 одмах након што су ногометаши напустили травњак, прекинула је програм и пустила концерт Томпсона са дана прославе олује из 2018. године под насловом: „За величанствену хрватску ногометну олују.“
Фудбалери су одмах уз Томпсонове хитове славили победу, као што их је 2018. године исти човек дочекао на аеродрому да у једној паради кича прославе сребрну медаљу. Бравокомшијаши и даље славе с њима а све остале који не подржавају комшије, сматрају примитивцима из средњег столећа. Па комшија је неко на кога се можеш ослонити у сред ноћи а не неко ко само чека прилику да наоштри нож. Комшија је неко коме увек можеш оставити дете да га причува а не неко ко ће децу водити у логоре. И онда кад ја и људи слични мени кажемо да су бравокомшијаши највећи канцер нашег народа, нас прогласе ратним хушкачима и националистима.
Али Срби су нација и ми имамо право да будемо националисти. То шта су тзв. хрвати и откуд у њима толика мржња према Србима, нису успели да открију ни наши многи интелектуалци, професори универзитета, историчари и истраживачки новинари. Али сви они сложили су се у једном, да ови људи имају генетски код самог ђавола. У тој ђавољој творевини је ’41. године као ратни дописник италијанских новина радио Курцио Малапарта. У својој послератној књизи „Капут“ оставио је сећање на сусрет с поглавником Павелићем у Загребу: „На његовом столу стајала је котарица од врбовог прућа, била је пуна плодова мора, некаквих острига извађених из љуштура. На моје питање јесу ли из Далмације, Павелић се насмијао и рекао ми да је то поклон његових верних усташа и да ту има 20 кг очију Срба из Херцеговине.“ Јасном рачуницом по тежини ока, само на његовом столу било је преко 700 српских душа. Или што би се данас рекло, комшија.
Оно што бравокомшијаше не интересира је то што они не гледају репрезентацију Хрватске, већ репрезентацију Далмације. Синови тисућуљетње културе кроз своју повијест највише свих спорташа и јавних личности изнедрили су из српске покрштене Далмације, Лике и Херцеговине. Они су данас највећи противници православља попут Модрића из српске породице Допуђ која је много страдала у Јасеновцу. Ту је и бивши чувар вратница Данијел Субашић од оца Јова из Бенковца. Док Даријо Срна корене вуче из српског рода Малешевци код Билеће. Умировљени тенисач Горан Иванишевић долази из племена Боројевића а ватерполиста Дамир Бурић из Котеза код Требиња. Рукометни изборник Славко Голужа крсну славу Јовандан заменио је Иванданом и постао кроат. Ловро Мајер је погодио против Бразила а како и не би кад потиче од Маслаћа из Црне Горе. Предак српског фудбалера Антониа пребегао је из Босне у Лику носећи у рукаву своје племените листе и тако настаде презиме Рукавине. Антонио Рукавина је остао оно што јесте и обукао дрес Србије али су његови рођаци попут Јоце и Ивана Рукавине обукли усташке униформе. Лички Срби изнедрили су и Милу Будака највећег прогонитеља Срба. Друго родбинско крило ове злочиначке породице дало је прву даму Јованку Будисављевић Броз. Сам Томпсон који се већ спрема за дочек ногометаша у Загребу води порекло од Домазетовића из Грахова код Никшића. Његов колега Оливер укопан је под крижом иако долази од Драгојевића из источне Херцеговине. Док глумица Северина долази од Вучковића из околине Требиња. Отац целе њихове домовине Анте Старчевић је Србин из села Пазариште код Госпића. За Макса Лубурића знамо сви али хисторија прескаче да је он из старохерцеговачког племена Дробњаци. Хрватском кошаркашком репрезентативцу Жељку Шакићу поједини Срби данас ће након сваког доброг потеза аплаудирати као што аплаудирају и фудбалерима. Само, повјесничари су им прескочили казати да је његов рођак Динко Шакић био заповедник логора Јасеновац.
„Па колико ми вас морамо да покољемо да би схватили да вас мрзимо.“ Реченица је која најбоље описује ову српску масовну амнезију. Највећа иронија је да се за пехар „златну богињу“ боре људи који за Бога не знају. Навијати за њих, значи навијати за нове дечије логоре…
Аутор: Деки РС
