Историја

Француз кога су Срби највише волели прозвавши га „Српска мајка“

Данас готово невероватно звучи чињеница да је више од 60.000 Срба током Првог светског рата боравило у логорима и болницама на северу Африке. Више од 3.000 се никада одатле није вратило а пострадалих би било много више да српским војницима није у помоћ прискочио адмирал Емил Гепрат, командант Француске војске у Тунису и градоначелник града Туниса.

Адмиралу Гепрату припада заслуга за спас српског војника јер је, противно ставовима Врховне команде Француске војске, сам одлучио да српске војнике, код којих је владала зараза и смрт, не смести дубоко у пустињски песак Сахаре, већ у саму варош Бизерту, чиме је спасио хиљаде од смрти.

Пошто се уверио у стање војника на броду који је први допловио у бизертску луку и саслушао лекаре, Адмирал се распитао где ће се ти људи сместити. Очигледна идеја је била да се војници сместе под шаторе, на врело сунце и песак… „То је немогуће, морају се бар за прво време метнути под кров,“ – рекао је Адмирал Гепрат.

Видевши да су српски војници изморени и слаби Адмирал Гепрат је одобрио да српски војник добије појачано следовање хране и да им се додели векна хлеба од једног килограма уместо 600 грама, како је то био пропис за француског војника.

Ипак, српски војник је највише ценио чињеницу да се према њима, изнемоглим и бедним српским војницима, који су као људска створења били додирнули само дно живота и достојанства, опходио као према витезовима и изабраним људима. Бодрећи их у таквом стању, вратио им поуздање које су поодавно били изгубили.

При првом сусрету са српским војницима који су упловили у Бизерту одржао је величанствен говор у коме је између осталог рекао: „Поздрављам у вама официре који сте водили војску којој се цео свет диви. Поздрављам у вама војнике који сте умели са толико храбрости, одушевљења и пожртвовања да се лавовски борите против десет пута јачег непријатеља, поздрављам у вама људе…“

Остала су данас записана многа сведочанства његовог људског, очинског и витешког поступања према Србима од првог сусрета са њима. Готово свакодневно је Адмирал Гепрат обилазио логор Лазуаз и болнице у којима су били смештени српски војници, он се увек код команди, а посебно код лекарског особља, старао да сваки српски војник добије све потребе и потпуну негу. Када би понекада возећи се својим аутомобилом кроз Бизерту, спазио неког српског војника, адмирал би обавезно зауставио аутомобил и са тим војником барем на кратко попричао. Интересантно је да се српским војницима увек обраћао на српском језику речима: “Помоз Бог, браћо Срби! Да ли вам шта треба?”

Колику је пажњу посвећивао стању српских војника најбоље потврђује из тих дана уврежена узречица која га је, као синоним његове личности и као својеврсна критика и љубомора претпостављених команди, пратила: “Адмирал Гепрат и његови Срби!”

Остаће заувек упамћен догађај који се десио приликом искрцавања једног од транспорта српских војника у Бизерту. Међу српским војницима нашла се и жена, коју су непријатељски војници силовали. Стидећи се некако тога, српски војници покушали су својим телима да је заклоне, да је сакрију. Створила се гужва. Била је прљава, вашљива и поцепана па су намирисане госпође из Бизерте устукнуле пред таквим призором. Адмирал Гепрат је пришао да види шта се дешава и обратио се официру који је командовао стројем:“Зашто кријете ову жену?“ Официр је дискретно одговорио:“…Она сада носи у утроби дете непријатељског војника.” На те речи адмирал размакну војнике, приђе јој галантно и стаде пред том женом у став мирно. Затим се дубоко поклони, отпаса свој парадни мач и положи га пред ноге жене, пољуби јој руку и рече: „Добро дошли, Госпођо“. Тако је овај племенити човек одао пошту трагедији једне жене и једног народа из кога је поникла.

За све што је чинио, српски војници су на адмирала излили сву своју љубав, прозвавши га „Српска мајка“. А ту љубав исказали су симболично и величанственом парадом коју су организовали у част његовог одласка из Бизерте. Као израз захвалности, адмиралу Гепрату додељен је Орден Белог орла са мачевима првог реда, највеће српско одликовање после Карађорђеве звезде.

Војска и народ су своју захвалност Адмиралу Гепрату исказали на најбољи начин приликом његове посете Београду 25. фебруара 1931. године уз громогласне овације „Живела Француска!“ на својим раменима носили су га од Главне железничке станице до Славије где је била предвиђена главна свечаност.

Много је заиста Француза које су Срби искрено волели, али је један кога су највише – Адмирал Гепрат.

Извор: Глас јавности

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!